Žalbeno veće sudije Liua potvrdilo nalaz prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog raseljavanja albanskih civila sa Kosova 1999. godine, ali su trojici od četvorice bivših srpskih zvaničnika neznatno umanjene kazne. U potpunosti odbačen zaključak veća sudije Merona iz presude Momčilu Perišiću o "konkretnoj usmerenosti" kao neophodnom uslovu za osudu za pomaganje i podržavanje zločina

Današnjom konačnom presudom bivšim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću i Vladimiru Lazareviću potvrđen je zaključak Pretresnog veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata na Kosovu 1999. godine sa ciljem proterivanja albanskog stanovništva iz tadašnje srpske pokrajine. Neznatno je, međutim, umanjena odgovornost trojice od četvorice optuženih pa su im i kazne smanjene u rasponu od jedne do četiri godine.

Žalbenom presudom je potvrđeno učešće bivšeg potpredsednika savezne vlade Nikole Šainovića, nekadašnjih komandanata Treće armije VJ Nebojše Pavkovića i Štaba MUP za Kosovo Sretena Lukića u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i zaključak o tome da je bivši komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević pomogao i podržao poduhvat na čijem je čelu bio Slobodan Milošević. Prva trojica su prvostepenom presudom osuđeni na 22 godine, a Lazarević na 15 godina zatvora. Kazna je u žalbenoj fazi potvrđena samo Pavkoviću, dok je Šainoviću smanjena na 18, Lukiću na 20, a Lazareviću na 14 godina zatvora.

Žalbeno veće je kazne umanjilo jer je prihvatilo određeni broj žalbenih osnova optuženih, pre svega one koji se odnose na ubistva.Naime, iako nije izmenjen zaključak o tome da su ubistva kosovskih Albanaca bili prirodna i predvidiva posledica udruženog zločinačkog poduhvata, veće je zaključilo da optuženi nisu morali znati, pa tako ni biti odgovorni za neka od njih. U prvostepenoj presudi se navodi da je tokom kampanje terora nad kosovskim civilima ubijeno najmanje 600 ljudi, a u konačnoj presudi je taj broj umanjen za 274 ubijenih u Meji i Korenici, jer je zaključeno da nema dokaza da su svi bili civili. U prvostepenoj presudi se navodi, a u žalbenoj ne opovrgava, da je sa Kosova 1999. godine proterano najmanje 700.000 albanskih civila.

Prihvaćeno je i nekoliko žalbenih osnova optužbe od kojih je najvažniji onaj koji se odnosio na seksualna zlostavljanja u Prištini, Belegu i Ćirezu.Tužilac se žalio na zaključak Pretresnog veća po kojem ta krivična dela nisu okarakterisana kao element progona. Mada je žalba prihvaćena, odlučeno je da se po tom osnovu ne izriču nove osude, sa čim se nije složila sutkinja Ramaroson. Svoja (delimično) suprotna mišljenja u odnosu na delove ostatka presude priložili su i sudije Liu i Tuzmukhamedov.

Posebno je zanimljiv deo presude koji se odnosi na kategoriju "konkretne usmerenosti" kao elementa pomaganja i podržavanja zločina, na šta se u žalbi pozivao Vladimir Lazarević. Žalbeno veće smatra da taj zaključak iz konačne presude kojom je veće sudije Teodora/Theodor Meron oslobodilo srpskog generala Momčila Perišića odgovornosti za zločine u BiH protivreči sudskoj praksi Tribunala, preciznije, u neskladu je sa presudama Šljivančaninu i Mrkšiću za zločin u Vukovaru i dvojici Lukića za ubistva u Višegradu. U današnjoj presudi se otvoreno odbacuje nalaz Meronovog veća da je "konkretna usmerenost" postupaka optuženog na činjenje zločina "nužan i neophodan element" za zaključak o pomaganju i podržavanju zločina. I to zato što je taj nalaz "u neposrednom i bitnom protivrečju sa preovladavajućom jurisprudencijom i međunarodnim običajnim pravom".

Za zločine nad kosovskim Albancima prvobitna optužnica je teretila šestoricu bivših srpskih zvaničnika, ali je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović pravosnažno oslobođen svih optužbi, a nekadašnji načelnik Glavnog štaba VJ Dragoljub Ojdanić pušten na slobodu nakon odslužene dve trećine 15-godišnje zatvorske kazne pošto je prihvatio nalaze prvostepene presude.

Tačka na Tribunalova suđenja za zločine na Kosovu biće stavljena u ponedeljak 27. januara, kada će biti izrečena konačna presuda bivšem načelniku Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimiru Đorđeviću.

Dijeljenje sadržaja