Zaštićeni svedok optužbe u predmetu Ratka Mladića opisao kako je u julu 1995. godine nakon pada Srebrenice uspeo da se ukrca sa ženama i decom u autobus za evakuaciju, ali je ubrzo otkriven i odveden na jedno od stratišta sa kojeg je uz mnogo sreće uspeo da pobegne i domogne se slobodne teritorije

Uz mere zaštite lika i sa pseudonimom RM-249 na suđenju Ratku Mladiću svedočio je bosanski Musliman koji je u julu 1995. godine uspeo da pobegne sa jednog od srebreničkih stratišta. On je svoju sudbinu do sada opisao na više haških suđenja, a u dokaze je uveden transkript njegovog iskaza u predmetu Zdravka Tolimira i izjava haškim istražiteljima iz 1996. godine.

U sažetku izjave koji je pročitao tužilac Vanderpuje/Vanderpuye se navodi da se svedok nakon upada vojske i policije bosanskih Srba u Srebrenicu 11. jula 1995. godine sa porodicom sklonio u Potočare, nadajući se da će biti pošteđen budući da je 1992. godine ranjen granatom i od tada je težak invalid. Dva dana kasnije, 13. jula, uspeo je da se sa ženom i decom ukrca u autobus za evakuaciju i da, skrivajući se na podu, ostane neprimećen tokom desetak usputnih kontrola.

Kada je autobus stigao u mesto Luke, svima je naređeno da izađu, nakon čega je svedok primećen i odvojen od porodice. Vojnici su mu rekli da četvorogodišnju ćerku iz naručja preda ženi i pođe sa njima. Odveden je do dvorišta lokalne osnovne škole gde su mu vezane ruke, a potom su svi zarobljenici uvedeni u zgradu gde su pretreseni, opljačkani i verbalno i fizički maltretirani. Kaže da je do večeri 13. jula bilo ukupno 22 zarobljenih.

Nakon ponoći naređeno im je da se ukrcaju u vojni kamion kojim su odvezeni prema Vlasenici. Posle 20 do 30 minuta vozilo se zaustavilo, iz njega su izvedena i streljana tri zarobljenika. Potom su još dvojica pokošeni rafalom pri pokušaju bekstva, nakon čega se u beg sa mnogo srećnijim ishodom upustio i svedok. Uspeo je da se otkotrlja niz liticu u mrak i sakrije se u podnožju stratišta iza stene uz jednu rečicu. Tu se, rekao je, zadržao dok rafali nisu prestali, odnosno dok preostali zarobljenici nisu streljani. Njihovi leševi su, rekao je danas, ekshumirani blizu mesta streljanja i posmrtni ostaci jednog broja identifikovanih sahranjeni su sa hiljadama drugih srebreničkih žrtava u mezarju u Potočarima.

Svedok je sedam dana lutao šumom i konačno uspeo da se priključi koloni begunaca sa kojom se domogao slobodne teritorije i sreo sa svojom porodicom. Od ljudi u koloni je saznao da se mesto na kojem je izbegao streljanje zove Rašića Gaj.

U kratkom glavnom ispitivanju rekao je da prilikom odlaska iz Srebrenice nije imao izbora, odnosno da tamo niko od Muslimana nije mogao "ni ostati ni opstati". Kaže da je jedini spas od sigurne smrti za sve Muslimane, naročito muškarce, bilo bekstvo iz grada. Potom je u unakrsnom ispitivanju Mladićev branilac sugerisao da su u evakuaciji stanovništva "participirali" i holandski pripadnici UN snaga. Svedok odgovara da su oni u Potočarima samo učestvovali u usmeravanju stanovništva ka autobusima za evakuaciju, ali da je opšti utisak naroda bio da "sve kontrolišu Srbi".

Iskaz zaštićenog svedoka je danas okončan, a dokazni postupak optužbe se nastavlja sutra ujutro.

Dijeljenje sadržaja