Momir Nikolić bivši bezbednjak Bratunačke Brigade VRS, koji je priznao krivicu za srebreničke zločine pojavio se po sedmi i, po svoj prilici, poslednji put u ulozi svedoka u Tribunalu, ovoga puta na suđenju Ratku Mladiću, optuženom za genocid u Srebrenici

Momir Nikolić se 2003. godine izjasnio krivim za zločin progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i osuđen je na kaznu od 20 godina zatvora koju izdržava u Finskoj. Na početku svedočenja na suđenju Ratku Mladiću on je potvrdio tačnost izjave o činjenicama koju je dao prilikom priznanja krivice objasnivši da se u prvoj verziji pogrešno "samooptužio" i za zločin u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici gde je 13.jula 1995. godine bilo streljano oko hiljadu Muslimana.

Prateći hronološki događaje uoči i nakon pada Srebrenice tužilac Džulijan Nikols/Julian Nichols je Nikolića prvo pitao za Mladićevu posetu Bratunačkoj brigadi u julu 1994. godine i pokazao mu izveštaj koji je o tome komanda brigade poslala Drinskom korpusu. Mladić je tada, kako se navodi u izveštaju, rekao da je VRS"rat u Podrinju dobila" ali da "Muslimane nije dotukla". Dodao je i da "neprijatelju treba zagorčavati život i navesti ga da što pre organizovano i masovno napusti enklave, shvativši da mu tu nema opstanka". Podrinje treba vratiti pod kontrolu i "treba obučavati snage za ostvarenje zadatka proterivanja Muslimana" sa tog područja, rekao je tada Mladić.

Budući da je izveštaj po nalogu komandanta brigade bio "prorađen" i u svim podređenim jedinicama, efekat Mladićevih reči je, prema Nikoliću, bio "davanje zelenog svetla" za napade na civile, posebno onima koji "ni do tada nisu pravili razliku" na koga treba ili ne treba otvarati vatru.

Nikolić je, zatim, opisao na koji je način i sam učestvovao u događajima nakon pada Srebrenice. Ponovio je detalje iz dosadašnjih svedočenja o tome kako je bio zadužen za obezbeđenje sva tri sastanka u hotelu Fontana u Bratuncu gde se Mladić 11. i 12. jula sastajao sa komandantom Holandskog bataljona i predstavnicima srebreničkih izbeglica koje su utočište potražile kraj baze UN u Potočarima.

Uoči trećeg sastanka 12. jula u ujutro Nikolić je pred hotelom razgovarao sa načelnicima za bezbednost i obaveštajne poslove Drinskog korpusa Vujadinom Popovićem i Svetozarom Kosorićem. Popović mu je tada rekao da će žene i deca iz Potočara biti prebačeni na teritoriju pod kontrolom Armije BiH a na pitanje šta će biti s muškarcima, "arogantno" je odgovorio da "sve balije treba pobiti". Razgovor je zatim vođen o mestima gde bi zarobljene muškarce trebalo privremeno zatvoriti kao i o lokacijama pogubljenja. Nikolić je, tvrdi, predložio da se oni zatvore u školu Vuk Karadžić, obližnji hangar, fiskulturnu salu i staru školu u Bratuncu ali se ne seća ko je prvi, kao potencijalna mesta pogubljenja, pomenuo staru ciglanu i rudnik Sase. Zarobljeni Muslimani prevezeni su u predložene objekte u Bratuncu 12. i 13. jula ali "ni jedno ubistvo nije izvršeno ni u ciglani ni u rudniku Sase", rekao je Nikolić.

Momir Nikolić će svedočenje nastaviti sledeće sedmice nakon što iskaz dovrši zaštićeni svedok čije se svedočenje odvija na sednici zatvorenoj za javnost.

Dijeljenje sadržaja