Tužilac podneo zahtev da se 22 ratne beležnice Ratka Mladića napisane od 1991. do 1996. godine uvedu u dokaze jer smatra da bi u velikoj meri mogli biti od koristi za dokazivanje krivice bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba

Mada je početak izvođenja dokaza optužbe suspendovan "do daljeg" zbog propusta u obelodanjivanju dokumenata odbrani, tužilac je danas veću sudije Orija/Orie podneo zahtev da se u spise uvedu kompletni ratni dnevnici Ratka Mladića. Radi se o 22 beležnice u koje je Mladić unosio svoje impresije sa različitih sastanaka od 1991. do 1996. godine, prvo kao oficir JNA, a potom i kao komandant Glavnog Štaba VRS.

U današnjem podnesku se podseća da su beležnice zaplenile srpske vlasti tokom dva pretresa Mladićevog stana 2008. i 2010. godine. Na zahtev optužbe pojedini delovi beležnica su uvedeni u dokaze na drugim suđenjima, u meri u kojoj su relevantni za te predmete. Na tim je suđenjima ocenjeno da su dnevnici"relevantni, pouzdani i da imaju dokaznu vrednost". Ukazujući na dokaze o autentičnosti dnevnika, tužilac podseća da je Mladićev nekadašnji prvi saradnik u Glavnom štabu VRS Manojlo Milovanović pred sudom potvrdio da se radi o rukopisu optuženog. Pored toga, veće koje sudi Vojislavu Šešelju je nakon zahteva tužioca da se delovi beležnica uvedu u dokaze angažovalo grafologa koji je potvrdio autentičnost dnevnika. Konačno, Mladić je, podseća tužilac, nedavno u sudnici i sam potvrdio da se radi o "njegovim beleškama".

Osim neupitne autentičnosti, tužilac navodi i da bi uvođenje dnevnika u dokaze bez pozivanja svedoka moglo uštedeti sudsko vreme i racionalizovati izvođenje dokaza optužbe. Obrazlažući zašto traži da se dnevnici usvoje u celini, tužilac navodi da 20 beležnica sadrže dokaze o delima, ponašanju i stanju svesti optuženog tokom perioda relevantnog za optužnicu za genocide i druge zločine u BiH, dok preostale dve beležnice ukazuju na njegove namere tokom oružanog sukoba.

Gledano u celini, dnevnici, smatra tužilac, pokazuju sliku "planiranja i sprovođenja udruženih zločinačkih poduhvata navedenih u optužnici". U podnesku se navodi da beleške pokazuju da je Mladićevom učešću u zločinima u BiH prethodio njegov angažman na etničkom čišćenju delova Hrvatske dok je bio komandant Kninskog korpusa JNA. Potom, iz njih se vidi da je optuženi učestvovao u pripremama zločina naoružavanjem i obukom jedinica podređenih članovima udruženih zločinačkih poduhvata. Iz dnevnika se, po tužiocu, vidi i "rana upoznatost" optuženog sa svrhom i prirodom planirane kampanje zločina, uključujući i cilj da se Srbi teritorijalno razgraniče od druga dva naroda u BiH, što je ostvarivano etničkim čišćenjem.

Iz dnevnika se, po tužiocu, vidi "komunikacija i saradnja" između raznih pripadnika udruženih zločinačkih poduhvata, kao i počinjenje zločina iz optužnice, ali i onih koji u njoj nisu navedeni.

Ratko Mladić se, podsetimo, tereti za učešće u četiri udružena zločinačka poduhvata.Prvi od tih poduhvata bilo je etničko čišćenje sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida. Preostala tri zločinačka poduhvata se odnose na kampanju artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, zatim uzimanje osoblja UN za taoce u maju i junu 1995. godine, kao i genocid u Srebrenici u julu iste godine.

Dijeljenje sadržaja