Home
KO ĆE KOME I GDE SUDITI?
I američka administracija i irački režim pripremaju dosijee o navodnim ratnim zločinima druge strane. Minimalne šanse da se "irački slučaj" nađe pred novoosnovanim stalnim Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu
"Vidimo se na sudu!" - poručuju iz Vašingtona u Bagdad i obratno, užurbano pripremajući dosijee o navodnim ratnim zločinima druge strane. Na kom sudu?
"Irački slučaj" bi, nema sumnje, bio idealan za debi novoosnovanog stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji je pre tri sedmice inaugurisan u Hagu. Problem je, međutim, u tome što je od tri glavne zaraćene sile samo Velika Britanija članica MKS, Sjedinjene Države mu se aktivno suprotstavljaju, dok ga je Irak, do sada, ignorisao: nije se "učlanio", ali nije ni protiv njega lobirao.
U Bagdadu su, čini se, naknadno shvatili da bi im taj sud mogao biti od pomoći. Irački ministar informisanja je, tokom vikenda, najavio tužbu MKS protiv lidera država koje, kako je rekao, učestvuju u agresiji na Irak, a u prvom redu protiv američkog predsednika Buša/Busha. Irački režim je o toj tužbi, tvrdi ministar, već konsultovao veliki broj eksperata za međunarodno humanitarno pravo, kao i više evropskih i arapskih nevladinih organizacija za međunarodnu pravdu i ljudska prava. Po svemu sudeći, Irak će pokušati da okupi koaliciju arapskih zemalja i/ili nevladinih organizacija, koja bi u njegovo ime pokrenula postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. No, od toga će, teško, imati neke koristi: Sjedinjene Države ne priznaju nadležnost MKS, a Britanija, kao država-članica, može u svakom trenutku da istakne primat domaćih sudova nad međunarodnim, i da najavi da će "svojim" ratnim zločincima, ako ih je bilo, sama suditi.
Do proteklog vikenda, prema rečima Klaudije/Claudia Perdomo, šefa informativne službe MKS, u Hag nije stigla nikakva tužba ili dokumentacija o navodnim zločinima u Iraku. "Svesni smo, a verujemo da je to jasno i javnosti" - rekla je Perdomo u izjavi za SENSE - "da će politički lideri pokušati da iskoriste Međunarodni krivični sud za ostvarenje svojih političkih ciljeva, ali ovaj sud nije stvoren zbog toga i to nije njegova svrha".
Druga varijanta za Bagdad je da krivičnu prijavu protiv Buša i Blera/Blaira podnese u Belgiji, na osnovu njenog zakona o univerzalnoj nadležnosti. Na taj zakon se već pozvalo sedam iračkih porodica koje su nedavno zatražile da se pokrene postupak protiv Buša starijeg i još trojice visokih američkih zvaničnika, zbog bombardovanja bagdadskog skloništa u kojem je, tokom Zalivskog rata 1991., poginulo više od 400 civila. Međutim, mada ne odustaju od univerzalne nadležnosti za ratne zločine počinjene bilo gde u svetu, Belgijanci su pokrenuli postupak za promenu zakona kako bi se onemogućile njegove zloupotrebe u političke svrhe.
S druge strane, kada bagdadskom režimu prete sudom, Amerikanci nemaju u vidu stalni Međunarodni krivični sud. Nemaju, takođe, u vidu ni ad-hoc Tribunal za Irak, po uzoru na onaj za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Nevladine organizacije poput Hjumen rajts voča/Human Right Watch su tokom devedesetih bezuspešno lobirale za stvaranje Međunarodnog krivičnog suda za Irak – zbog zločina koji su 1988. počinjeni nad iračkim Kurdima – ali ih u tome niko, pa ni Sjedinjene Države, nije podržao. Malo je verovatno da bi takva inicijativa prošla danas, u duboko podeljenom Savetu bezbednosti.
U krivičnom gonjenju vodećih ličnosti iračkog režima, odgovornih za navodne ratne zločine počinjene pre i tokom sadašnjeg sukoba, Amerikanci se neće oslanjati na međunarodno-pravne institucije, već će - kao u slučaju navodnih terorista zarobljenih u Avganistanu - taj "posao" poveriti specijalnim "vojnim komisijama" ili "vojnim tribunalima", sa vojnim tužiocima, vojnim sudijama i, eventualno, vojnim porotnicima.
Šansa za idealan debi svetskog krivičnog suda u Hagu, najznačajnije međunarodno pravne institucije stvorene u poslednjih pola veka, će tako biti prokockana u interesu "efikasne vojne pravde". Za koju je neko svojevremeno rekao da "ima veze sa pravdom isto onoliko koliko vojna muzika ima veze sa muzikom".
Dijeljenje sadržaja
TV Tribunal 141
TUTA 20 - ŠTELA 18: Prva presuda za zločine u Mostaru
"ODJECI I REAGOVANJA": Milošević brani porodicu od "odmazde" tužilaštva
IZJAŠNJAVANJE RADOVANA STANKOVIĆA: Kako je "Raša" branio Veliku Srbiju
IZDRŽAVANJE KAZNE: Zatvori visokog standarda za haške osuđenike