Švedski šef diplomatije Karl Bilt, nekadašnji kopredsednik mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, na suđenju generalu Momčilu Perišiću svedočio o sastancima koje je u julu 1995. godine imao sa Slobodanom Miloševićem i Ratkom Mladićem. Mladić se prema svojim ljudima ponašao kao "srednjevekovni vlastelin koji živi u mračnom svetu, za koga su svi moderni koncepti strani"

Suđenje bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću je danas nastavljeno svedočenjem švedskog šefa diplomatije Karla Bilta/Carl Bildt, bivšeg kopredsednika mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji koji je opisao svoje sastanke sa Slobodanom Miloševićem i Ratkom Mladićem iz jula 1995. godine. Perišić nije prisustvovao tim sastancima a Bilt, kako je rekao, "nema posrednih ili neposrednihsaznanja" koja se odnose na optuženog tokom rata u Bosni.

Na početku iskaza Bilt je opisao sastanak sa Slobodanom Miloševićem 7. jula 1995. godine koji je tražio da bi stupio u kontakt sa Ratkom Mladićem. Nakon vazdušnih udara NATO na Pale u maju 1995. godine bile su obustavljene komunikacije između UNPROFOR i VRS a Bilt je smatrao da je neophodno uspostaviti kontakt sa Mladićem "da bi se rešila pitanja u vezi sa enklavama". Mladić je, opisao je svedok, govorio o svojim ljudima kao da je "srednjevekovni vlastelin koji živi u mračnom svetu, za koga su svi moderni koncepti strani". Želeo je prekid vatre budući da je držao 70 odsto teritorije i tražio je direktne kontakte sa komandom Armije BiH. Republika Srpska je, prema Biltu, "patila zbog blokade na Drini" i imala je problema sa obezbeđivanjem dugačke linije fronta pa je Mladić "pokušavao da dobije regrute iz SRJ".

Nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, Bilt se sastao sa ambasadorom BH pri UN Muhamedom Šaćirbegovićem koji je o tom susretu svedočio pred Tribunalom u julu prošle godine. Po tvrdnjama Šaćirbegovića, Bilt mu je tada rekao da "UN neće braniti ni Srebrenicu, ni Žepu, ni Goražde" i odbio je da odobri vazdušne napade. Bilt kaže da je "tada Srebrenica već pala i nije mogao izreći takav komentar". Takođe je rekao da "nije imao avione i nije bio u vojnom zapovednom lancu". Bilt je negirao i da je pregovarao o "trampi istočnih enklava za Sarajevo".

Nakon pada Srebrenice, Bilt se ponovo sastao sa Miloševićem 14. jula 1995. godine i potvrdio je da je narednog dana sklopljen "preliminarni sporazum između generala Ruperta Smita i Mladića koji je trebalo da bude ratifikovan kasnije a odnosio se na "hitan pristup Srebrenici i enklavama".

Za masovna pogubljenja srebreničkih muškaraca i dečaka Bilt je, tvrdi, saznao 20. jula 1995. godine, od "žena koje su izlazile iz enklave". Ono što se dogodilo u Srebrenici je za njega bilo "veliko iznenađenje" ali "ne zna da li se taj masakr mogao predvideti".

U unakrsnom ispitivanju, tužilac je sugerisao da se, nakon što su srpske snage ušle u Srebrenicu, "dalo predvideti da će doći do čišćenja enklave" što je Bilt prihvatio. Kada je vojska preuzela enklavu, "dalo se pretpostaviti da će doći do ubistva zbog odmazde, osvete ili nečeg drugog", rekao je Bilt.

Suđenje generalu Perišiću, koji se tereti da je kadrovskom, materijalnom i logističkom podrškom vojskama bosanskih i hrvatskih Srba doprineo njihovim zločinima u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici, nastavlja se 4. novembra.

Dijeljenje sadržaja