Britanski patolog Džon Klark na suđenju generalu VRS Zdravku Tolimiru ukazao da su žrtve iz Srebrenice, na čijim je obdukcijama radio, uglavnom bili muškarci ubijeni hicima iz vatrenog oružja, ispaljenim u leđa


Suđenje Zdravku Tolimiru, bivšem Mladićevom pomoćniku za bezbednost u Glavnom štabu VRS, optuženom za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici u leto 1995. godine, nastavljeno je iskazom britanskog patologa Džona Klarka/John Clark. On je od 1999. do 2001. godine predvodio tim patologa koji su vršili obdukcije posmrtnih ostataka srebreničkih žrtava ekshumiranih iz masovnih grobnica Kozluk, Konjević Polje, Glogova, Lažete, Zeleni Jadar kao i tela pronađenih na području Ravnice.

Budući da je Klark već svedočio na suđenjima generalu Radislavu Krstiću i sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih i osuđenih za zločine u Srebrenici, u dokaze su uvedeni transkripti prethodnih svedočenja a tužiteljica je pročitala kratak sažetak njegovog iskaza. Zadatak doktora Klarka, opisala je tužiteljica, je bio da pregleda tela ekshumiranih žrtava, odredi broj i vrstu povreda i ustanovi uzrok smrti. On je takođe nadgledao rad članova svog tima angažovanih na ekshumacijama i obdukcijama žrtava iz masovnih grobnica.

Gotovo sve žrtve ekshumirane iz navedenih masovnih grobnica, utvrdio je Klark, bili su muškarci različite životne dobi, nijedan od njih nije bio u vojnoj opremi niti je uz sebe imao oružje. Čak 86 odsto žrtava je, prema Klarkovoj računici, ubijeno hicima iz vatrenog oružja, uglavnom ispaljenih u leđa. Oko 5 odsto žrtva je stradalo od eksplozija a za 8 do 9 odsto žrtava nije se moglo pouzdano zaključiti koji je uzrok smrti. Klark je u prethodnim svedočenjima ukazao da su neke od žrtava imale poveze na očima ili rukama a da su na pojedinim lokalitetima, poput Ravnice, tela pronađena na površini zemlje i bila su u "jako lošem stanju".

Tolimir je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da su žrtve čija su tela ekshumirana iz srebreničkih grobnica zapravo poginule u borbenim dejstvima. Činjenicu da su bili u civilnoj odeći optuženi objašnjava time što su se nalazili u demilitarizovanoj zoni, pa nisu oblačili uniforme kako ih "Unprofor ne bi sprečavao u vojnim aktivnostima". Klark je odgovorio da njegov zadatak nije bio da određuje da li su žrtve poginule u borbi već da utvrdi vrstu povreda i uzrok smrti. Ponovio je da ekshumirana tela nisu bila u uniformama i da kraj njih nisu bili pronađeni ni oružje ni municija, da su mnogi bili premladi ili prestari za vojsku, kao i da su neki imali telesne nedostatke zbog kojih se nisu mogli služiti oružjem. Rekao je, ipak, da je spreman da prihvati da je među žrtvama moglo biti vojnika u civilu ali da o tome nema nikakvih konkretnih saznanja.

Oslanjajući se na iskaze pojedinih svedoka o zbivanjima u koloni koja se kroz šume probijala ka Tuzli i upadala u zasede srpskih snaga, Tolimir je ukazivao da su neke od žrtava u očajanju izvršile samoubistvo. Svedok je rekao da takva mogućnost postoji ali da se ne seća da je među 86 odsto umrlih "usled ozleda od vatrenog oružja", bilo povreda karakterističnih za samoubistva, kao što su "pucanj u usta, glavu ili grudi".

Unakrsno ispitivanje svedoka biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja