Tužilaštvo Haškog tribunala ukazuje da je hapšenje Stojana Župljanina dokaz da su preostali begunci od međunarodne pravde "na dohvat ruke" srpskih vlasti i izražava nadu da će se uhapšeni ubrzo naći u Pritvorskoj jedinici UN, a da će ga uskoro slediti i preostala trojica begunaca: Karadžić, Mladić i Hadžić


Glavni tužilac Serž Bramerc/Serge Brammertz pozdravlja hapšenje Stojana Župljanina, čime je broj begunaca od međunarodne pravde sa četiri pao na tri – izjavila je predstavnica za štampu tužilaštva Olga Kavran. Današnje hapšenje, dodala je Kavran, "potvrđuje ono što tužilaštvo tvrdi već duže vreme, a to je da su preostali begunci na dohvat ruku srpskih vlasti." U tužilaštvu se nadaju da će se uhapšeni Župljanin ubrzo naći u tribunalovoj Pritvorskoj jedinici, kao i da će ga uskoro slediti preostala trojica begunaca: Ratko Mladić., Radovan Karadžić i Goran Hadžić.

Stojan Župljanin je zajedno sa Radoslavom Brđaninom i generalom Momirom Talićem optužen 1999. godine za genocid i druge zločine u takozvanoj Autonomnoj regiji Krajina (ARK) u severozapadnoj Bosni i Hercegovini 1992, godine. Župljanin je u to vreme bio član Kriznog štaba ARK i načelnik Centra službi bezbednosti u Banja Luci koja je objedinjavala službe javne i državne bezbednosti. Pod njegovom su komandom, prema optužnici, delovale policijske snage ARK koje su bile odgovorne za upravljanje zatočeničkim logorima uspostavljenim 1992. u Bosanskoj Krajini.

U međuvremenu, general Talić je u septembru 2002. godine zbog teške bolesti oslobođen iz pritvora tribunala i ubrzo potom je umro, pa je protiv njega obustavljen proces, dok je Brđanin u aprilu prošle godine pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora i kaznu izdržava u Danskoj.

Nakon što je prvostepenom presudom u septembru 2004. godine Brđanin oslobođen optužbe za genocid u Bosanskoj Krajini, tužilaštvo je izmenilo optužnicu protiv Župljanina odustajući od tačaka koje su ga teretile za genocid i saučesništvo u genocidu. U 12 tačaka izmenjene optužnice koja je trenutno na snazi, Župljanin se tereti za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim ili verskim osnovama, zatim za istrebljenje i namerno ubijanje, mučenje i okrutno postupanje, deportacije kao i bezobzirno razaranje gradova i sela i ekstenzivno uništavanje ili hotimično nanošenje štete verskim objektima. Ta dela se u optužnici kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, a Župljanin će se o tome izjasniti po dolasku u Hag, na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala.

Dijeljenje sadržaja