Svedočeći na poziv odbrane bivšeg načelnika javne bezbednosti srpskog MUP Vlastimira Đorđevića, penzionisani general VJ Miloš Đošan rekao da nikada nije informisan o učešću policajaca ubistvu 20 albanskih žena i dece u đakovičkoj ulici Miloša Gilića u aprilu 1999 godine. Štaviše, tvrdi da ne može sa sigurnošću da kaže da se zločin uopšte dogodio


Penzionisani general VJ Miloš Đošan je u današnjem unakrsnom ispitivanju uporno negirao učešće srpske vojske i policije u ubistvima i deportacijama kosovskih Albanaca 1999. godine, za koje se tereti policijski general Vlastimir Đorđević. Zapravo, sve vreme je nastojao da negira da je zločina uopšte bilo, a kada ga je tužiteljica Kravec/Kravetz suočavala sa iskazima preživelih očevidaca ubistava albanskih civila i spaljivanja njihovih kuća, prihvatao je da se radilo tek o "navodnim zločinima".

Mada je u vreme na koje se odnosi optužnica bio komandant 52. artiljerijske brigade VJ i Garnizona Đakovica, Đošan se trudio da ostavi utisak loše obaveštenog oficira u pogledu događaja koji su se odigrali u njegovoj zoni odgovornosti.

Tako je, recimo, tvrdio da nije imao mnogo informacija o akciji "Reka" u dolini Caragoj, iako je deo njegove brigade učestvovao u njoj krajem aprila 1999. godine. Osim što tvrdi da nije ništa čuo o zločinima koji su tada počinjeni nad lokalnim albanskim stanovništvom, rekao je da nije znao ni koje su se jedinice borile uz rame njemu potčinjenim vojnicima. Tako nije znao, ili nije hteo, da odgovori na pitanje da li su u akciji učestvovale jedinice policije, koje su tada bile pod kontrolom optuženog. Prema optužnici protiv Đorđevića, tokom akcije "Reka" je proterano celokupno albansko stanovništvo iz doline Caragoj, a više stotina civila iz sela Korenica i Meja je ubijeno.

Isto tako, svedok se, kako je rekao, "slabo seća", šta se početkom aprila 1999. godine dogodilo u đakovičkoj ulici Miloša Gilića, navodeći da je tek načuo za "neki navodni zločin nad nekim civilima i spaljivanje nekih kuća". U optužnici protiv Đorđevića taj događaj je naveden kao ubistvo 20 žena i dece u podrumu kuće koja je potom spaljena.

"Sa sigurnošću tvrdim da moje jedinice nisu počinile taj navodni zločin", kategoričan je bio Đošan. Osim što je dokazivala da je zločin stvaran a ne "navodni", tužiteljica nije ni tvrdila da je u njemu učestvovala vojska. Za taj masakr, po tužilaštvu, je odgovorna policija, što svedok nije mogao ni da potvrdi ni da porekne, jer, kaže, nikakav izveštaj o tome do danas nije dobio.

Jedna od retkih stvari u koju je Đošan bio sasvim siguran jeste da se Albanci nisu masovno iseljavali sa Kosova iz straha od vojske i policije, već od NATO bombardovanja, a naročito zbog korišćenja bombi sa osiromašenim uranijumom. Kaže da se Đakovicom proneo glas da ta municija može izazvati sterilitet kod muškaraca, pa su ljudi bežali "zbog brige za potomstvo". Tužiteljica je ukazala na Đošanovu tvrdnju da su najmasovniji odlasci zabeleženi početkom aprila 1999. godine i tome suprotstavila navod jednog od prethodnih svedoka odbrane, generala Slobodana Petkovića, koji je rekao da su prvi tragovi korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom otkriveni tek krajem aprila. Đošan je kratko odgovorio da se ne slaže sa svojim prethodnikom na klupi za svedoke i naglasio da je "strah od steriliteta" bio samo jedan od razloga napuštanja Kosova, a da je pritisak na albanske civile vršila i OVK.

Dijeljenje sadržaja