Veštak odbrane Ivana Čermaka priznao da je izostanak policijskih uviđaja na mestima ubistava srpskih civila u Krajini "razočaravajući", ali je naglasio da ne treba zanemariti činjenicu da su se hrvatski policajci plašili eventualnih napada zaostalih srpskih boraca, zbog čega se nisu zadržavali na mestima gde su leševi otkriveni


Veći deo drugog dana unakrsnog ispitivanja britanskog policijskog veštaka Kristofera/Christopher Albistona protekao je u nastojanjima tužiteljice Katrine Gustafson da pobije navod njegovog izveštaja po kojem je Ivan Čermak u Krajini nakon operacije "Oluja" samo sarađivao sa civilnom policijom, ali nije nad njom imao komandne nadležnosti. Čermak se tereti da u leto 1995. godine nije upotrebio autoritet zapovednika kninskog Zbornog mesta kako bi sprečio i istražio zločine nad Srbima, čime je doprineo ostvarivanju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata za koji se terete i generali Gotovina i Markač.

Budući da je u dokaze uveden jedan broj Čermakovih naređenja komandantima kninske policije Romaniću i Mihiću, tužiteljica je pitala veštaka da li bi on, da je bio na njihovom mestu, od viših zvaničnika u MUP tražio razjašnjenje zbog čega mu naređuje neko sa kim bi trebalo "samo da sarađuje". Albiston je rekao da bi to svakako učinio i priznao da u dokumentaciji koju je pregledao nije video da se neko iz civilne policije žalio zbog Čermakovih naređenja.

Potom je u sudnici predočen dokument evropskih posmatrača iz avgusta 1995. godine u kojem se navodi da je Čermak, posle njihovih pritužbi na ograničenja slobode kretanja, kontaktirao direktno ministra policije i od njega zahtevao da problem bude rešen. Tužiteljica je pitala svedoka koliko u svojoj zemlji zna ljudi koji imaju neposredan kontakt sa ministrom policije. "Ne znam nikog", rekao je Albiston i priznao da pomenuti dokument svedoči o Čermakovom "uticaju i pristupu najvišim rukovodiocima MUP Hrvatske".

Tužiteljica je zatim osporavala Albistonovu tvrdnju da je porastu kriminala u oslobođenom području doprinelo i pomanjkanje ljudskih i materijalnih resursa policije. Iz dokumenata koje je svedok pregledao se, po optužbi, vidi da nije bilo policijskih uviđaja na većini mesta gde su se dogodila ubistva, između ostalog, i u krajinskom selu Grubori gde je krajem avgusta 1995. godine otkriveno pet leševa starijih Srba sa prostrelnim ranama. Albiston priznaje da je to "razočaravajuće" ali kaže da je i očekivano, jer je prvo trebalo uspostaviti kontrolu nad teritorijom pa tek onda vršiti kvalitetne istrage zločina.

Tužiteljica je uzvratila tvrdnjom da je kontrola teritorije svakako bila uspostavljena pošto je policija leševe odnosila sa mesta zločina i pokopavala uglavnom na kninskom groblju, ali ipak nije vršila uviđaje. Svedok odgovara da ne treba zanemariti činjenicu da su se hrvatski policajci plašili za svoje živote misleći da u okolnim brdima ima još zaostalih srpskih vojnika, zbog čega su nastojali da što pre napuste lice mesta.

Svedočenje Kristofera Albistona će sutra biti završeno i uslediće iskaz poslednjeg svedoka Čermakove odbrane.

Dijeljenje sadržaja