Navodni sporazum o imunitetu, po Žalbenom veću, ne bi ni na koji način obavezivao Tribunal čak i ako bi se dokazalo da je Holbruk delovao u ime Saveta bezbednosti ili haškog tužilaštva. Da bi bio obavezujući, taj sporazum bi u prvom slučaju morao da bude ratifikovan rezolucijom Saveta bezbednosti, a u drugom saglasnošću sudija ili Pretresnog veća, bez čega tužilac ne može da povuče već potvrđenu optužnicu


Odbacivanjem žalbe Radovana Karadžića na odluku Pretresnog veća od 8. jula ove godine kojom je odbijen njegovog prigovor na nadležnost Tribunala – na bazi sporazuma o imunitetu koji je navodno zaključio sa Ričardom Holbrukom/Richard Holbrooke – Žalbeno veće je otklonilo jednu od poslednjih prepreka za početak suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske, optuženom za genocid i druge zločine u BiH. Ostaje još samo da se sačekaju odluke o Karadžićevoj žalbi na datum početka suđenja i njegovom zahtevu za diskvalifikaciju sudije Berda/Baird zbog navodno poodmaklih godina.

Ne upuštajući se u utvrđivanje činjenica o (ne)postojanju "Holbrukovog sporazuma", Žalbeno veće je pri odlučivanju posebno razmotrilo tri pravna pitanja. Prvo, da li se nadležnost Tribunala može ograničiti isključivo rezolucijom Saveta bezbednosti UN
(SBUN); drugo, da li bi Tribunal bio u obavezi ako je navodni sporazum zaključen u ime tužilaštva i, treće, da li bi takav sporazum – prema doktrini "zloupotrebe procesa" - sprečio Tribunal da ostvari svoje nadležnosti.

U razmatranju prvog pitanja, Žalbeno veće je pošlo od toga da je Savet bezbednosti UN rezolucijom usvojio Statut Tribunala, koji definiše razmere i granice njegove nadležnosti. Ta se nadležnost može menjati isključivo rezolucijama SB ali, kako se navodi, Žalbeno veće "primećuje da nema rezolucije koja bi žalioca "isključila iz sfere tribunalove nadležnosti". Čak i ako bi bile tačne tvrdnje optuženog da je Holbruk delovao u ime Saveta bezbednosti, to ne bi ograničilo tribunalovu nadležnost, sem ukoliko navodni sporazum o imunitetu ne bi bio ratifikovan njegovom rezolucijom.

Do sličnog odgovora Žalbeno veće je došlo i u razmatranju drugog pitanja. Zaključilo je, naime, da Tribunal ne bi bio obavezi čak i kada bi navodni sporazum o imunitetu mogao da se pripiše tužilaštvu. U vreme kada je taj sporazum navodno zaključen postojale su dve optužnice protiv Karadžića, koje tužilaštvo nije moglo da povuče bez saglasnosti sudija ili kompletnog Pretresnog veća.

U prvostepenoj odluci se konstatuje da Karadžić nije pokazao da je došlo do bilo kakve zloupotrebe koja bi dovela u pitanje njegovo pravo na fer suđenje, kao i da se "navodna obećanja treće strane koja nema veze sa Tribunalom", ne mogu podvesti pod doktrinu zloupotrebe procesa. Žalbeno veće je otišlo korak dalje zaključujući da – čak i kad bi sve Karadžićeve tvrdnje bile tačne – njegovo "očekivanje da mu se neće suditi" ne predstavljaju zloupotrebu koja bi zahtevala obustavu postupka. Ukazujući da je okončavanje nekažnjivosti i kažnjavanje najtežih ratnih zločina jedan od fundamentalnih ciljeva Tribunala, Žalbeno veće zaključuje da "osobe optužene za takve zločine ne mogu imati nikakva legitimna očekivanja imuniteta".

Dijeljenje sadržaja