Tvrdnje svedoka Borislava Škegra da je predsednik Tuđman poslao Čermaka u Knin kao "multidimenzionalnu osobu" koja bi se bavila civilnim a ne vojnim poslovima tužilac nastojao da pobije osporavanjem njegovog kredibiliteta, sugerišući da je ovaj tokom svog mandata u hrvatskoj vladi lagao, pretio novinarima i protivio se suživotu


Kada je Ivan Čermak 1993. godine na kratko bio ministar industrije, današnji svedok njegove odbrane Borislav Škegro je počeo svoj petogodišnji mandat potpredsednika hrvatske vlade zaduženog za ekonomska pitanja. Dve godine kasnije, u avgustu 1995. godine ponovo su se "našli" u vrhu vlasti, kada je Čermak imenovan za zapovednika Zbornog mesta Knin. U tom svojstvu je, prema optužnici, snosio odgovornost za zločine nakon operacije "Oluja", za koje se tereti zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Mladenom Markačem.

Škegro je u izjavi Čermakovoj odbrani, čiji je sažetak pročitao branilac Kej/Kay, rekao da je po ulasku Hrvatske vojske u Knin predsednik Tuđman odlučio da na to područje pošalje neku "multidimenzionalnu osobu" koja će biti u stanju da pokrene privredu, pomogne civilima, sarađuje sa misijom UN, normalizuje stanje u gradu i tako doprinese povratku Hrvata izbeglih 1991. godine ali i Srba koji su kuće napustili za vreme "Oluje".

Svedok je posetio Knin dan nakon oslobođenja, 6. avgusta 1995. godine, potom zajedno sa predsednikom Tuđmanom i drugim političarima 26. avgusta i, konačno, 7. septembra kada je u tom gradu održana sednica vlade. Prilikom poslednje posete, na povratku u Zagreb je, kaže, video zapaljene kuće i ubijenu stoku pored puta. On i premijer Nikica Valentić su se, opisao je, "pitali ko su mogući počinioci tih zločina" i zaključio je da se radilo o "osobnoj osveti" a ne o planu da se proteraju Srbi. Tvrdi da je odgovornost za red i mir na području Krajine bila isključivo na civilnoj policiji i ministru MUP Jarnjaku.

Tužilac se u unakrsnom ispitivanju više bavio kredibilitetom svedoka nego navodima iz njegove izjave. Prvo je predočio transkript sastanka iz aprila 1995. godine na kojem Škegro priznaje da je lagao pred Saborom i da će "za dobrobit Hrvatske i papi lagati ako treba". Na pitanje zašto bi mu trebalo verovati da i danas ne laže pred sudom, svedok je odgovorio da je pominjanje pape samo "retorička figura" a da je pred Saborom pokušao da prikrije da se budžetska sredstva umesto za stabilizaciju tržišta troše za uvoz oružja.

Na jednom drugom sastanku kod Tuđmana, citirao je dalje tužilac, Škegro je rekao da u BiH ne može biti suživota jer "oni koji ne pripadaju zajedno, ne mogu živeti zajedno". Danas kaže da je, što se BiH tiče, "bio u pravu", a da ništa slično ne bi pomislio kada je u pitanju suživot Srba i Hrvata u Krajini. Tužilac je, zatim, ukazao i na članke iz hrvatskih medija po kojima je Škegro 1996. godine jednoj novinarki pretio smrću i čak potezao pištolj na nju. Svedok kaže da je u Hrvatskoj vođen sudski proces zbog tog incidenta i da je u presudi zaključeno da ništa od navedenog nije tačno.

Na samom kraju svedočenja Borislava Škegra, nekoliko pitanja mu je postavio i predsedavajući sudija Ori/Orie. Njega je interesovalo da li je svedok znao za incident u selu Grubori gde je krajem avgusta 1995. godine stradalo petoro srpskih staraca. Suprotno tvrdnjama odbrana po kojima je među hrvatskim zvaničnicima u to vreme vladalo uverenje da su oni stradali u unakrsnoj vatri u sukobu specijalaca sa zaostalim srpskim vojnicima, Škegro je rekao da je nekoliko dana nakon incidenta na sastancima državnih organa bilo reči o zločinu nad starcima ubijenim u njihovim kućama. Gotovinin branilac Kiho/Kehoe je potom sugerisao da je svedok "možda pobrkao" događaj u Gruborima sa sličnim zločinom nad srpskim civilima u Varivodama, nakon čega je Škegro više puta rekao da se danas slabo seća tih događaja.

Dijeljenje sadržaja