U podnesku kojim traži izdavanje obavezujućeg naloga Belgiji za dostavljanje dokumenata njene obaveštajne službe, Radovan Karadžić tvrdi da je za eksplozije na pijaci Markale 1994. i 1995. godine odgovorna Armija BiH, koju su naoružavali pripadnici UNPROFOR iz Turske, Malezije, Bangladeša i Malte


Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je zatražio da se Belgiji uputi obavezujući nalog za dostavljanje niza dokumenata u vezi sa granatiranjem pijace Markale, događajima u Srebrenici kao i o ulozi međunarodnih snaga u naoružavanju bosanskih Muslimana i u obaveštajnim aktivnostima za potrebe nacionalnih vlada ili NATO. Karadžić je nedavno zatražio da se sličan zahtev uputi i Norveškoj.

Pozivajući se na knjigu "Obaveštajne službe i rat u Bosni" koju je napisao Keis Vibs/Cees Wiebs, Karadžić tvrdi da je holandska vlada obavila istragu po kojoj su obaveštajne službe niza zemalja, uključujući i Belgiju, nezavisno jedne od drugih, utvrdile da su pijacu Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine, granatirali pripadnici Armije BiH. Cilj je, prema Karadžićevoj interpretaciji izveštaja holandske vlade, bio da se "bosanski Srbi prikažu u lošem svetlu i da se obezbedi intervencija međunarodne zajednice".

Radovan Karadžić se poziva na Vibsovu knjigu i kada tvrdi da je niz zemalja tokom rata u Bosni, učestvovalo u prisluškivanju na teritoriji bivše Jugoslavije. Prisluškivanje se, navodi Karadžić u podnesku, obavljalo na inicijativu američke Nacionalne bezbednosne agencije a presretnute informacije su razmenjivane između Britanije, Švajcarske, Holandije, Belgije, Švedske, Italije, Finske i Mađarske. Informacije koje je Belgija mogla da dobije se, po Karadžiću, odnose na događaje u Srebrenici.

U izveštaju holandske vlade koji Karadžić citira samo posredno, pozivajući se na Vibsovu knjigu, se dalje navodi da su pripadnici UNPROFOR iz Turske i Malezije učestvovali u naoružavanju ABiH uprkos postojećem embargu na uvoz oružja koji je uspostavljen Rezolucijom Saveta bezbednosti UN. U BiH je, prema Karadžiću, prokrijumčareno naoružanje u vrednosti od 15 miliona dolara a neki bataljoni UNPROFOR, poput onih iz Bangladeša i Malte su zaduživali više oružja i municije nego što im je potrebno kako bi ih prodali ABiH.

Karadžić takođe smatra da bi trebalo održati usmenu raspravu na kojoj će se predstavnici Belgije i on sam izjasniti o zahtevu da mu se dostave traženi dokumenti. Tužilaštvo je danas odgovorilo da nema stav u odnosu na ovaj Karadžićev zahtev.

Dijeljenje sadržaja