U nastavku svedočenja na suđenju Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje suda, direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo pozvala na preispitivanje odluka Žalbenog veća kojima je garantovan poverljiv status dokumentima Vrhovnog saveta odbrane bivše SRJ. U petak završne reči strana


Svedočenjem Nataše Kandić, direktorke beogradskog Fonda za humanitarno pravo, završeno je izvođenje dokaza na suđenju francuskoj novinarki Florans Artman/Florence Hartmann, optuženoj za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija o poverljivim odlukama Žalbenog veća. Tim odlukama su, podsetimo, odobrene zaštitne mere dokumentima Vrhovnog saveta odbrane (VSO) bivše SR Jugoslavije koje su beogradske vlasti dostavile tužilaštvu za potrebe suđenja Slobodanu Miloševiću.

Odgovarajući pre dve nedelje na pitanja branioca, Nataša Kandić je rekla da se o tim dokumentima i zahtevu srpskih vlasti za njihovo skrivanje od javnosti - kako bi se sprečilo da se koriste pred Međunarodnim sudom pravde u sporu "BiH protiv Srbije i Crne Gore" - otvoreno raspravljalo u medijima i nevladinim organizacijama Srbije mnogo pre nego što je Florans Artman objavila informacije zbog kojih se tereti.

Kanadski pravnik Brus Mekferlejn/Bruce MacFarlane, koji se u ovom predmetu pojavljuje u ulozi tužioca–prijatelja suda, pokušao je u unakrsnom ispitivanju da umanji obim i značaj tih rasprava, tvrdeći da su one vođenje u uskom krugu aktivista za ljudska prava a ne u "široj javnost", kao i da se radilo samo o "nagađanjima" pošto niko nije video sadržaj tih dokumenata.

Nataša Kandić je odgovorila da javnost u Srbiji i dalje misli da Milošević "nije
učinio ništa loše", kao i da je Tribunal osnovan da bi sudio Srbima. Dodala je i da je ta javnost prihvatila argumente svojih političara da se Srbija mora "svim sredstvima braniti od optužbe za genocid", pošto je prethodno sistematski zastrašivana da će, ukoliko Međunarodni sud pravde presudi da je kao država odgovorna za genocid u Srebrenici, buduće generacije u Srbiji morati da plaćaju odštetu Bosni i Hercegovini.

Po mišljenju direktorke Fonda za humanitarno pravo, državama koje su učestvovale u sukobima na prostorima bivše Jugoslavije ne bi trebalo odobravati zaštitne mere za dokumente iz vremena rata ukoliko postoje ozbiljne indicije da time žele da prikriju odgovornost za ratne zločine i genocid.

Nakon što je rekla da bi suđenje Florans Artman trebalo da posluži za "preispitivanje odluke da se dokumenti Vrhovnog saveta odbrane proglase tajnim", tužilac-prijatelj suda je Natašu Kandić optužio da svedočenje koristi kao "sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva". Svedokinja je odgovorila da "nema nikakvih privatnih ciljeva", već da joj je kao borcu za ljudska prava cilj utvrđivanje istine i odgovornosti za ratne zločine, budući da je to najveća garancija da se oni neće ponoviti.

Završne reči strana na suđenju bivšoj predstavnici za štampu tužilaštva Haškog tribunala zakazane su za petak 3. jula ove godine.

Dijeljenje sadržaja