Svedočeći na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću, jedan od trojice preživelih masakra nad oko 40 albanskih muškaraca u selu Ćuška Hazir Beriša opisao kako je, iako teško ranjen, uspeo da se izvuče iz zapaljene kuće


Mada se ubistvo četrdesetak kosovskih Albanaca u pećkom selu Ćuška u maju 1999. godine ne pominje u optužnici kojom se za kosovske zločine tereti bivši načelnik javne bezbednosti srpske policije Vlastimir Đorđević, tužilac je na klupu za svedoke danas izveo Hazira Berišu/Berisha, jednog od trojice muškaraca koji su preživeli taj masakr. Na takav korak se odlučio da bi ukazao na obrazac zločina koji je, po optužnici, podrazumevao različite akte nasilja prema albanskom stanovništvu s ciljem njihovog proterivanja s Kosova. Za razliku od većine prethodnih svedoka na suđenju generalu Đorđeviću koji su iskaze davali i u predmetima "Milošević" i Milutinović i drugi", Beriši je ovo prvo svedočenje, a u dokaze je danas uvedena njegova izjava istražiteljima tužilaštva iz maja 2008. godine.

Svedok je opisao da se u selu pričalo kako srpska vojska i policija od početka NATO bombardovanja pale i pljačkaju albanske kuće u selima oko Peći. Kaže da su sredinom aprila ušli i u njegovo selo i zapalili nekoliko kuća, a da se grupa uniformisanih Srba vratila u Ćušku 14. maja 1999. godine. U strahu da će kao vojno sposoban muškarac biti na udaru, Beriša je pobegao od kuće i u centru sela se priključio grupi od 40 do 50 muškaraca i 250 žena i dece.

Ubrzo su muškarci odvojeni od ostalih civila i podeljeni u tri grupe od po 12 do 15 ljudi. Svedokovoj grupi je naređeno da uđu u kuću Sahita Gašija/Gashi gde je na njih ubrzo otvorena vatra iz automatskog oružja. Ubijeni su svi osim Beriše koji je bio teško ranjen, pre svega u desnu nogu koja je, kaže, mecima bila polomljena na osam mesta. Kada su rafali utihnuli, on se jedno vreme primirio, a u trenutku kada je konačno odlučio da napusti kuću, shvatio je da se petorica vojnika i policajaca vratilo na mesto zločina.

U prostoriju u kojoj je svedok ležao ubacili su, opisao je, nekakvu limenku nakon čega se cela kuća zapalila. "Zahvatila me je vatra po licu i nisam znao gde se nalazim, da li sam na podu ili lebdim", opisao je Beriša. Nekako se domogao prozora, iskočio kroz njega i otpuzao na sigurnije mesto. Rane je, kaže, do ulaska NATO snaga lečio sam, a sredinom juna je primljen u pećku bolnicu gde mu je ukazana pomoć. I danas hramlje na desnu nogu i hoda uz pomoć štaka.

Beriša je na fotografijama koje je tužilac predočio identifikovao nekoliko srpskih policajaca za koje tvrdi da su učestvovali u zločinu u Ćuški. Naređenja za ubistva i druge zločine izdavali su, kaže, Srećko Popović i Nebojša Minić.

Upitan da li zna šta se dogodilo sa druge dve grupe albanskih muškaraca, svedok je rekao da ih je zadesila ista sudbina, odnosno da su odvedeni u druge dve kuće gde su streljani a potom i spaljeni. "Ukupno je ubijen 41 čovek, ali božjom voljom, iz svake grupe je preživeo po jedan", zaključio je Beriša svoj iskaz.

Dijeljenje sadržaja