Odbrana generala Radislava Krstića uložila prigovor na "formu optužnice"

Odbrana generala Vojske Republike Srpske, Radislava Krstića, optuženog za zločine koji su jula 1995. izvršeni u Srebrenici, zatražila je od tužioca haškog Tribunala da u optužnici precizno definiše ulogu optuženog, njegove saučesnike, kao i vremenski period na koji se optužbe odnose.

U prvom podnesku od generalovog hapšenja, 2. decembra prošle godine, Krstićev branilac Nenad Petrušić je optužnicu za genocid u Srebrenici ocenio kao "neodređenu, nedefinisanu, protivurečnu i neosnovanu". U velikom broju tačaka optužnice, prigovara Petrušić, tužilac koristi izraze poput "oko tog datuma" ili "između ostalog", a ne precizira da je li optuženi - u vreme na koje se optužnica odnosi - bio komandant ili zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske. Odbrana, takođe, želi da se precizira ko su, prema tužiocu, bili Krstićevi saučesnici, kao za šta su tačno oni optuženi.

General Krstić je, podsetimo, optužen tzv. "zapečaćenom" optužnicom, koja je nakon njegovog hapšenja objavljena u "redigovanoj verziji", bez imena ostalih optuženih. Pomenuta "redaktura" je izvršena precrtavanje imena ostalih debelim crnim flomasterom, tako da se jasno videlo da su - pored generala Krstića - za genocid u Srebrenici optužene još dve osobe. Jasno je, takođe, bilo da je reč o visokim oficirima, zapovednicima VRS, budući da se u svim ključnim tačkama optužnice navodi kako su snage bosanskih Srba koje su učestvovale u srebreničkoj operaciji i masakru koji je usledio po zauzimanju tzv. "zaštićene zone", bile "pod komandom i kontrolom Radislava Krstića i..." ostale dvojice optuženih čija su imena precrtana.

Radislav Krstić (50) je uhapšen 2. decembra 1998. u akciji SFOR na putu između Bijeljine i Brčkog. Njegovo navodno učešće, u svojstvu komandanta Drinskog korpusa, u organizovanom pogubljenju više hiljada muslimanskih muškaraca zarobljenih nakon pada Srebrenice, sredinom jula 1995, u optužnici se kvalifikuje kao genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja. Na prvom pojavljivanju pred sudijama haškog Tribunala, 7. decembra prošle godine, Krstić se izjasnio da nije kriv ni po jednoj od tačaka optužnice.

Dijeljenje sadržaja