Svedočenjem bivšeg načelnika Glavnog štaba OVK Bislima Zirapija, tužilac dokazuje postojanje oružanog sukoba na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine, kada si počinjeni zločini za koje se tereti general srpske policije Vlastimir Đorđević


U proleće 1999. godine, kada su počinjena ubistva, progoni i deportacije za koje se tereti bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Đorđević, na Kosovu je postojao oružani sukob "dve struktuirane vojne snage" – s jedne strane su bile srpska vojska i policija, a sa druge Oslobodilačka vojska Kosova (OVK). Tako je tužilac Matijas Nojner/Mathias Neuner na zahtev predsedavajućeg sudije objasnio razloge da na klupu za svedoke izvede bivšeg načelnika Glavnog štaba OVK Bislima Zirapija/Zyrapi. Postojanje oružanog sukoba je, inače, uslov za nadležnost Tribunala da sudi optuženima za zločine protiv čovečnosti.

Zirapi je do sada svedočio na dva haška suđenja – šestorici bivših srpskih zvaničnika na čelu sa Milanom Milutinovićem, optuženim za zločine nad kosovskim Albancima i trojici komandanata OVK na čelu sa Ramušem Haradinajem, optuženim za zločine nad kosovskim Srbima, Romima i Albancima. Danas je uglavnom ponovio sve što je u ta dva navrata govorio o strukturi i načinu funkcionisanja OVK.

U vreme kada je bio načelnik Glavnog štaba, od novembra 1998. do aprila 1999. godine, OVK je bila podeljena na sedam operativnih zona u kojima je delovalo po nekoliko brigada. U tom periodu je, kaže, bilo ukupno između 17 i 18 hiljada boraca. Tvrdi da je na Kosovu funkcionisao i vojni sud, kao i da je u okviru OVK, po ugledu na bivšu JNA, postojao sistem disciplinskih propisa

Na pitanje Đorđevićevog branioca šta je bio cilj OVK, Zirapi je rekao da su se u početku, do 1999. godine, borili za ujedinjenje Kosova i delova Srbije, Crne Gore i Makedonije sa Albanijom, ali da se vremenom "platforma" izmenila i da je borba preusmerena samo na otcepljenje Kosova od Srbije. Ipak, priznao je da se u vojnoj zakletvi OVK koja je važila i 1999. godine kao cilj navodi "borba za oslobađanje okupiranih delova i njihovog ujedinjenja sa Albanijom".

Na pitanje branioca Đurđića da li je OVK iskoristila prisustvo Kosovske verifikacione misije i povlačenje srpskih snaga bezbednosti u jesen 1998. godine da zauzme nove teritorije, svedok je odgovorio odrečno. Kaže da OVK nije zauzimala nove teritorije, već da joj je vremenom rastao broj pripadnika. Kada je počelo NATO bombardovanje, cilj kosovskih gerilaca je, tvrdi, bio da očuvaju teritoriju koju su do tada kontrolisali i zaštite civilno stanovništvo od napada srpske vojske i policije.

Dijeljenje sadržaja