Video-duel odbrane i tužioca na suđenju generalu Blaškiću

Svedočenje Martina Bela (Bell) na suđenju generalu Tihomiru Blaškiću i odbrana i optužba su iskoristili da bi u dokazni materijal uvrstili video inserte iz njegovih ratnih reportaža, snimljenih i emitovanih tokom 1993. i početkom 1994. Tim povodom je, u sudnici haškog Tribunala, vođen vrlo zanimljiv "video duel" sa Belom u glavnoj ulozi kako na televizijskim monitorima tako i na klupi za svedoke. I na monitorima, i "uživo", tj. u sudnici, Bel je nosio isto belo odelo, koje je postalo svojevrsni "zaštitni znak" njegovih ratnih reportaža. Tokom video-duela, od njega se tražilo samo da kaže kada su i gde prikazani inserti snimljeni.

Budući da je Martin Bel došao u Hag kao njen svedok, prva na potezu bila je odbrana. Ona je sudu prikazala 15 inserata, snimljenih između 9. jula 1993. i 14. januara 1994. u središnjoj Bosni. Manje-više svi inserti uzeti su iz Belovih izveštaja za BBC u kojima se govori o ofanzivama Armije BiH na Vitez, Travnik, Busovaču i druga mesta u Lašvanskoj dolini; zatim o očajničkim naporima HVO da sačuva pozicije i zaustavi prodor višestruko brojnijih snaga (pominjane su proporcije od 6:1 do 10:1 u korist napadača); kao i o stradanjima hrvatskih civila u Novoj Bili, Počulici, Šantićima, Krušanćevom selu... Uvođenjem tih snimaka u dokazni materijal odbrana nastoji da pokaže kako su u tom delu Bosne 1993. bili ugroženi Hrvati, a ne Bošnjaci, te kako je vojna premoć bila na strani Armije BiH, a ne HVO.

Nastojeći da video - prezentaciju odbrane smesti u određeni vremenski kontekst - optužba je odgovorila sa svoja dva inserta, uzeta takođe iz Belovih izveštaja za BBC. Oba su snimljena u drugoj polovini aprila 1993. dakle - kako je konstatovano - od 2 do 9 meseci pre događaja o kojima su govorili video inserti odbrane. U prvom, Bell govori o ofanzivi HVO u dolini reke Lašva i opisuje je kao svojevrsnu "implementaciju" Vens-Ovenovog mirovnog plana. Naime, kaže Bel, "Hrvati uzimaju sebi deo Bosne koji misle da im pripada po Vens-Ovenovom planu", te citira neimenovanog oficira Britanskog bataljona UNPROFOR koji kaže da se "etničko čišćenje poput šumskog požara širi selima Lašvanske doline."

Drugi tužiočev insert odnosi se na najstravičniju posledicu tog "šumskog požara", koja je ujedno i najteža tačka optužnice protiv generala Blaškića. Snimljen je 22. aprila 1993. prilikom prvog ulaska Britanskog bataljona u selo Ahmiće, pored Viteza, gde je 6 dana ranije ubijeno više od sto ljudi, među kojima pedesetak žena i dvadesetoro dece. Na zgarištu jedne od muslimanskih kuća, u kojoj su britanski vojnici pronašli ugljenisane leševe žena i dece, Bel priznaje da nema reči kojima bi mogao da opiše šta se dogodilo i glasno se pita: "Koja je vrsta ljudi mogla to da učini?" Odgovara mu zapovednik Britanskog bataljona, pukovnik Bob Stjuart (Stewart): "Neka svinja je namerno zapalila kuću i ljude u njoj." S njima je i šef posmatračke misije EU, ambasador Tilbo (Tilbaut), koji nemoćno ponavlja: "apsolutna sramota... užas... odvratno..." A Martin Bel, vraćajući se na muslimanske borce koji su ih uputili da odu u Ahmiće i vide šta se dogodilo, zaključuje: "Želja za revanšom jača je od želje za mirom." A to bi, po tužiocu, bilo objašnjenje za sve što se nakon toga događalo, a što je viđeno na insertima odbrane.

Suđenje se nastavlja sutra, kada će general Blaškić sa optuženičke preči na klupu za svedoke. Njegovo svedočenje očekuje se sa velikim interesovanjem i moglo bi, kako najavljuje odbrana, potrajati desetak dana.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja