Britanski patolog Džon Klark tvrdi da je većina od 245 žrtava čiji su posmrtni ostaci ekshumirani na kninskom groblju nakon "Oluje" stradala usled delovanja vatrenog oružja, u nekim slučajevima i ispaljivanjem jednog hica u glavu, a Gotovinin branilac sugeriše su svi ubijeni u borbi


Suđenje hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču, optuženim za zločine za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine, nastavljeno je iskazom britanskog patologa Džona Klarka/John Clark. On je predvodio tim stručnjaka koji su od 1999. do 2001. godine vršili obdukcije tela ekshumiranih iz četiri grobnice na kninskom gradskom groblju. Zbog protivljenja odbrane generala Gotovine, veće će naknadno doneti odluku o uvođenju u dokaze ekspertskog izveštaja koji je svedok sačinio na zahtev tužilaštva, mada je predsedavajući sudija već najavio da dosadašnje primedbe branilaca nisu dovoljne za odbacivanje tog dokumenta.

Klark je u izveštaju naveo da je na kninskom groblju pronađeno oko 300 tela krajinskih Srba, od kojih je 245 stradalo nasilnom smrću. Njih 202 je, kaže britanski patolog, stradalo usled puščane paljbe, dok je manji broj poginuo od artiljerijskih projektila i na drugi način, a za 35 žrtava nije utvrđen uzrok smrti. Tužilac je predočio nekoliko fotografija snimljenih tokom obdukcije, na kojima se vide prostrelne rane u lobanjama i telima žrtava. Za jednu osobu svedok pretpostavlja da je stradala od posekotina mačetom ili nekim sličnim oštrim predmetom.

Gotovinin branilac Kiho/Kehoe je u unakrsnom ispitivanju suočio doktora Klarka sa tvrdnjom da je većina žrtava ekshumiranih sa kninskog groblja stradala od prostrelnih rana u predelu trupa, na osnovu čega se, po njemu, može zaključiti da su ubijeni u borbi. Britanski ekspert odgovara da bi se to moglo reći za jedan broj žrtava, ali je naglasio da je bilo slučajeva gde su na telima pronađene samo po jedna rana od metka u lobanji, što po njemu ne liči na povrede nastale u borbenim operacijama.

Branilac Kiho je potom pročitao deo Klarkovog izveštaja u kojem se navodi da on i njegove kolege u većini slučajeva nisu mogli sa sigurnošću da zaključe da li su prostrelne rane na ekshumiranim telima nastale pre ili posle smrti. Svedok kaže da je u toku pisanja izveštaja bio oprezan, ali da je u slučajevima kada su ustanovljene očigledne prostrelne rane "pretpostavio" da je to uzrok smrti. Doktor Klark se nije izjašnjavao o tvrdnji branioca da su neke žrtve čiji su posmrtni ostaci pronađeni na kninskom groblju stradale pre operacije "Oluja", rekavši da on i članovi njegovog tima nisu prikupljali takve informacije.

Unakrsno ispitivanje Džona Klarka se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja