U Međunarodnom sudu pravde u Hagu ispravljaju zvaničnu verziju Beograda o juce podnetim dokumentima, ukazujući da se radi samo o "memorijalu" ili pismeno argumentovanim tvrdnjama jedne strane, a nikako o "optužnici" SRJ protiv NATO

Potvrđujući da su vlasti SRJ podnele juče pismene "memorijale" u postupku koji su aprila prošle godine pokrenule protiv zemalja-članica NATO, izvori SENSE u Međunarodnom sudu pravde u Hagu ukazuju da se ni u kom slučaju ne radi o "optužnicama" protiv tih zemalja, kako je to predstavljeno u "zvaničnoj verziji" Ministarstva inostranih poslova u Beogradu.

Kao najviša pravna instanca UN, ukazuju u Hagu, Međunarodni sud rešava sporove između država, te niti podiže niti razmatra "optužnice", koje se mogu odnositi samo na pojedince. Za to - optužnice protiv pojedinaca – je nadležan jedan drugi sud UN - Haški tribunal - koji je već podigao optužnice protiv više desetina pojedinaca, uključujući i predsednike SRJ i Srbije, Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića.

U osam juče podnetih "memorijala", protiv isto toliko zemalja-članica NATO (Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Portugalije i Velike Britanije) vlasti SRJ iznose svoju argumentaciju za tvrdnju da su pomenute zemlje, učestvujući u vazdušnoj kampanji, prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Sada je na nabrojanim zemljama da do 5. jula ove godine, Sudu podnesu svoje "kontra-memorijale", što će reći argumentaciju kojom će pobijati tvrdnje SRJ. Tek nakon toga Međunarodni sud će odlučiti ima li nadležnost da se upušta u raspravu o suštini spora koji je pokrenula SRJ.

Taj spor je, podsetimo, pokrenut 29. aprila prošle godine, zahtevom Beograda da Međunarodni sud razmotri "zakonitost upotrebe sile" protiv SRJ te da, u vidu "privremene zaštitne mere", zemljama-članicama NATO naloži momentalno obustavljanje vazdušnih udara. Nakon javne rasprave koja je u Hagu vođena od 10. do 12. maja, Međunarodni sud je 2. juna prošle godine odbio zahtev SRJ za "privremenim merama", proglašavajući se nenadležnim da zabranjuje dalja bombardovanja.

Istom odlukom, sudije najvišeg svetskog suda su zaključile da nije u njihovoj nadležnosti da razmatraju prijave SRJ protiv SAD i Španije, budući da su te dve zemlje, pristupajući Konvenciju o genocidu, stavile rezerve upravo na onaj njen član na koji se, u svom zahtevu, pozivala SRJ.

Kako preostalih osam zemalja nije stavilo slične rezerve, sudije su zadržale pravo da naknadno razmotre pitanje nadležnosti, pozivajući strane u sporu da podnesu dodatnu pismenu argumentaciju (pomenute "memorijale" i "kontra-memorijale") u prilog, ili protiv, nadležnosti Međunarodnog suda u ovom slučaju.

Tek po okončanju sadašnje, "pismene faze postupka", sudije najvišeg svetskog suda će odlučiti da li će se uopšte upuštati u raspravu o suštini spora. A suština spora je sadržana u tvrdnji SRJ da su zemlje-članice NATO delovale sa "namerom da se uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa", što je najbitniji element definicije genocida. U odluci od 2. juna prošle godine sudije su - ukazujući da se svaka upotreba sile ne može smatrati genocidom - zaključile kako im, u toj fazi postupka, ne izgleda da vazdušni udari "zaista uključuju element namere da se uništi grupa kao takva."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja