Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izlazi iz svog haškog sedišta. Portparoli Tribunala, na prvoj konferenciji za novinare u Briselu (koje će se ubuduće održavati svakog poslednjeg četvrtka u mesecu); najavili da bi se i neka buduća suđenja mogla delimično izmestiti iz Haga i držati bliže mestu zločina, tj. u Bosni ili Hrvatskoj, a jednog dana i u Srbiji

Da bi rad Tribunala što je moguće više približili ljudima zbog kojih je osnovan, tužioci i sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju razmatraju ideju da delove nekih budućih suđenja održe u Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu, Kninu ili, jednog dana, u Beogradu.

Ideju je u Aruši, u Tanzaniji, gde je sedište Tribunala za Ruandu, javno lansirala glavni tužilac Karla/Carla del Ponte, otkrivajući da je u razgovorima koje je juče vodila sa ruandskim zvaničnicima bilo reči i o mogućnosti da se neka suđenja održe u samoj Ruandi. Danas u Briselu, predstavnici za štampu haškog Tribunala Džim Lendejl/Jim Landale i Pol Rizli/Paul Risley su potvrdili da je o takvoj mogućnosti Del Ponte već razgovarala sa sudijama, koji su njenu ideju ocenili kao "privlačnu i vrednu dalje razrade."

Lendejl i Rizli su, istovremeno, ukazali da se radi o "dugoročnoj perspektivi", koju je potrebno "pažljivo razmotriti", s obzirom na brojne logističke probleme, zatim visoke troškove izmeštanja sudija, tužilaca, optuženih, prevodilaca i ostalog pratećeg osoblja. Te konačno - mada ne i najmanje važno - imajući u vidu i pitanja sigurnosti ne samo sudija i tužilaca, već u prvom redu svedoka i samih optuženih. Na "putujući Tribunal" će se, očito, čekati još najmanje godinu ili dve.

U međuvremenu, u nastojanju da Tribunalu i njegovom radu osiguraju veći publicitet u svetskim medijima koji nemaju stalne dopisnike u Hagu, na put su krenuli portparoli Lendejl i Rizli. U briselskom Informativnom centru UN oni su danas održali svoju prvu konferenciju za novinare, najavljujući da će se ubuduće tu pojavljivati svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.

Pored najave tri nova i važna suđenja koja će u Hagu početi u naredne tri sedmice: za zločine u logorima Omarska i Keraterm; za genocid u Srebrenici, te za silovanja i seksualna porobljavanja u Foči – predstavnici Tribunala su, odgovarajući na novinarska pitanja, nagovestili mogućnost širenja optužnice protiv jugoslovenskog predsednika Miloševića. Prema Rizliju, proširena optužnica mogla bi obuhvatiti "nove ličnosti" (pored već optuženih Miloševića i četvorice njegovih bliskih saradnika); nove kvalifikacije kosovskih zločina (kao što bi, recimo, bila optužba za genocid); kao i zločine koje su snage pod Miloševićevom kontrolom između 1991. i 1995. počinile u Hrvatskoj i Bosni.

Rizli je, takođe, potvrdio da je pokojni hrvatski predsednik Tuđman - kao što je pre dve sedmice agenciji SENSE izjavio zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt - "bio pod istragom", te da bi "mogao biti imenovan kao saučesnik u nekoj budućoj optužnici", precizirajući da se u pravnoj terminologiji Tribunala to zove "neoptuženi saučesnik". Ponavljajući da tužilac Del Ponte očekuje bolju saradnju novih vlasti u Zagrebu, Rizli je podvukao da - do tada - "Hrvatska ostaje u prekršaju u odnosu na Tribunal, jer još nije isporučila tražene dokumente od značaja za istragu o operacijama Oluja i Bljesak".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja