Dolaskom juče uhapšenog Dragoljuba Prcaća popunjeno je svih 36 ćelija Pritvorske jedinice UN u Sheveningenu. U Tribunalu, međutim, ukazuju da neće biti problema sa smeštajem novih optuženih - koji se predaju ili budu uhapšeni - pošto su na vreme preduzete mere za "širenje pritvorskih kapaciteta"

"Vreme je da se predate" - poručio je optuženima za ratne zločine generalni sekretar NATO, Džordž/George Robertson, u izjavi povodom hapšenja Dragoljuba Prcaća. Ta je poruka već postala Robertsonov omiljeni "refren": ponovljena je četvrti put u poslednjih 10 sedmica. Toliko su puta, od kako je Robertson na čelu NATO, pripadnici SFOR izveli uspešne operacije hapšenja optuženih za ratne zločine: najpre Stanislava Galića i Zorana Vukovića krajem decembra, zatim Mitra Vasiljevića u januaru, te sada Dragoljuba Prcaća. Takav "bilans" novog generalnog sekretara NATO ne treba da čudi, imajući u vidu da su britanski komandosi prve operacije hapšenja, u leto 1997, izveli neposredno nakon što je Robertson preuzeo položaj britanskog ministra odbrane.

Opisujući nedeljnu operaciju kao "još jedan korak u akciji NATO da pohapsi preostale optužene za ratne zločine", Robertson izražava uverenje kako se "sa svakim novim dolaskom u Hag... olakšava građenje trajnog mira na Balkanu." Budući da za optužene "neće biti skrovišta", ovo najnovije hapšenje bi, poručuje Robertson, trebalo da im posluži kao poslednja opomena da je došlo "vreme da se predaju."

Mada je Dragoljub Prcać, u nedelju pred ponoć, zauzeo poslednju praznu ćeliju moderne Pritvorske jedinice UN u Sheveningenu/Scheveningen pored Haga, oni optuženi koji poslušaju Robertsonov savet i predaju se kako bi izbegli rizik hapšenja, neće imati problema sa smeštajem. Upravo ovih dana Tribunal je, kako saznajemo, opremio dodatnih 12 ćelija holandskog zatvora u okviru čijih se zidina nalazi Pritvorska jedinica UN, kako bi novopristigli optuženi imali približno iste uslove pritvora kao i "starosedeoci."

Dragoljub Prcać optužen je još u februaru 1995. u optužnici "Mejakić i drugi" za zločine u prijedorskom logoru Omarska. Tu je optužnicu u junu 1998. "pročistila" tadašnji glavni tužilac Luiz Arbur/Louise Arbour, skidajući sa nje čak 11 imena optuženih za koje je ocenila da su isuviše "sitne ribe" da bi se Tribunal njima bavio. Kao jedan od zamenika komandanta logora, prvooptuženog Željka Mejakića, Dragoljub Prcać je, međutim, ostao na izmenjenoj optužnici. Pripisuje mu se pojedinačna krivična i "komandna" odgovornost za zločine - ubistva, mučenja, silovanja, premlaćivanja - koja su nad zatočenicima Omarske izvršili njegovi podređeni: logorski stražari ili povremeni posetioci.

Da je u Hag stigao koji mesec ranije, Prcać bi bio priključen četvorici optuženih za zločine u Omarskoj kojima je suđenje počelo prošle sedmice. Ovako će, po svemu sudeći, morati da pričeka dobrovoljni ili prisilni dolazak nekog od preostale trojice optuženih za Omarsku koji su i dalje na slobodi: Željka Mejakića, Momčila Grubana i Dušana Kneževića. U haškom tužilaštvu kažu kako, "u saradnji sa SFOR, rade na tome."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja