Emir Beganović - prvi svedok optužbe na suđenju petorici optuženih za zločine u prijedorskim logorima - opisao pred Tribunalom užasne uslove u kojima zu živeli zatočenici Omarske

Na suđenju petorici optuženih za zločine u prijedorskim logorima, tužilaštvo je danas izvelo svog prvog svedoka – bivšeg zatočenika logora Omarska, Emira Beganovića. Tokom 66 dana koliko je, u leto 1992, proveo u logoru, Beganović je imao prilike da vidi i upozna svu petoricu sa optuženičke klupe: Miroslava Kvočku, Milojicu Kosa, Mlađu Radića, Zorana Žigića i Dragoljuba Prcaća.

Sem što je Žigića u jednoj prilici video da učestvuje u prebijanju nekih mladića, svedok nije ostale optužene video da učestvuju u zlostavljanjima zatočenika. No, budući da su ostala četvorica optuženih bili na komandnim pozicijama u logoru, za tužioca je bila značajna Beganovićeva izjava da niko od komandira ili vođa smena nije ni u jednoj prilici intervenisao da bi stražare, vojnike ili posetioce logora sprečio da prebijaju i na druge načine fizički i psihički zlostavljaju zatočenike.

Podjednako značajan bio je i Beganovićev opis opštih uslova koji su vladali u logoru, budući da se optuženima na komandnim pozicijama pripisuje odgovornost za "nečovečne uslove" u kojima su držani zatočenici. Oni su, rekao je svedok, bili "katastrofalni, užasni... Ljudi su hodali izubijani, iskrvavljeni, ucrvani, sa dve-tri litre gnoja na leđima... Pedeset odsto ljudi imalo je dizenteriju. Higijenski uslovi su bili katastrofa, kao u nekom WC koji je začepljen, sa 20-30 santimetara fekalija... Tu su ljudi spavali i jeli." Svakog dana i svakog sata, nastavio je svedok, čuli su se jauci, zapomaganja i krici ljudi koji su prebijani tokom ispitivanja. Ponekad je, rekao je Beganović, "bilo gore slušati te krike nego da lično dobijaš batine."

Pored batina koje je dobio kada su pijani stražari ili posetioci logora uletali u prostoriju u kojoj se nalazio i tukli redom koga su stigli, Beganović je tri puta pojedinačno prozivan i teško prebijan od strane stražara, vojnika i posetilaca logora. U Omarsku je, kako je rekao, odveden u dobroj fizičkoj kondiciji, sa nekih 75-76 kilograma, a kada je avgusta 1992. prebačen u logor Manjača imao je samo 49 kilograma. Iz Manjače, Beganović je decembra iste godine prebačen u logor Batković, odakle je oslobođen, odnosno razmenjen, u martu 1993.

Pre rata, Emir Beganović je bio jedan od imućnijih žitelja Prijedora. Imao je tri ugostiteljska objekta i cvećaru, čiju je vrednost - na traženje tužioca - procenio na 1,5 do 2 miliona nemačkih maraka. Danas živi u Holandiji i do prošle godine je, kako je rekao, "bio na socijalnoj pomoći", a onda je njegova supruga otvorila cvećaru. Nedavno je bio u Prijedoru i video da dva njegova lokala - kafić "Pink" i cvećara - nisu srušeni, ali oni koji ih koriste neće iz njih da izađu, a lokalne vlasti - rekao je Beganović - "neće ništa da preduzmu."

Suđenje se nastavlja unakrsnim ispitivanjem Emira Beganovića od strane branilaca petorice optuženih koje je svedok danas identifikovao.

Dijeljenje sadržaja