U Tribunalu prikazan video-snimak intervjua kojeg su haški istražitelji vodili sa Radislavom Krstićem februara ove godine, a u kojem optuženi general svu odgovornost za zločine u Srebrenici prebacuje na generala Ratka Mladića i grupu oficira koji su bivšeg komandanta Glavnog štaba VRS "pratili još od Knina"


Odgovornost za zločine koji su u julu 1995. izvršeni u Srebrenici snose komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, i njegov "kninski klan" oficira bivše JNA na čelu sa generalom Tolimirom, pukovnikom Bearom, potpukovnikom Popovićem i drugima.

To je istražiteljima Haškog tribunala izjavio general Radislav Krstić, bivši zapovednik Drinskog korpusa VRS, optužen za genocid u Srebrenici. General Krstić je to izjavio još u februaru ove godine, tokom dvodnevnog intervjua sa vođom srebreničke istrage Žanom-Rene Ruezom/Jean-Renne Ruez. Tužilaštvo je troipočasovni video snimak tog intervjua prikazalo sudijama poslednjeg dana prezentacije svojih dokaza protiv generala Krstića, u petak 28. jula. Po nalogu sudija, taj snimak je javno prikazan tek osam dana kasnije, u petak 4. avgusta. Odlaganje je objašnjeno nespecificiranim "razlozima bezbednosti", radi zaštite osoba koje bi mogle da budu ugrožene zbog Krstićevog ukazivanja prstom na svoje bivše starešine i kolege, od kojih su neki i dalje na uticajnim položajima.

U dvodnevnom intervjuu sa haškim istražiteljima, general Krstić je najavio osnovnu liniju svoje odbrane, čiji će dokazni postupak početi u oktobru ove godine. Prema Krstiću, nakon zauzimanja Srebrenice - 11. jula 1995. - general Mladić je svim jedinicama Drinskog korpusa naredio da krenu u pravcu Žepe, a sam je preuzeo punu komandu nad nastavkom srebreničke operacije. Pod Mladićevom neposrednom komandom su, tvrdi Krstić, u regionu Srebrenice raspoređeni X Diverzantski odred podređen direktno Glavnom štabu, zatim bataljon Vojne policije 65. zaštitnog motorizovanog puka i odred Specijalne policije MUP Republike Srpske.

Za sve što se od 11. do 20. jula događalo na području Srebrenice, Bratunca, Zvornika, Milića i Vlasenice - rekao je istražiteljima general Krstić - "odgovornost snose komandant Glavnog štaba VRS, general Ratko Mladić i starešine koje je on lično angažovao da komanduju na tom prostoru." A to su, po Krstiću: pukovnik Ljubo Beara, načelnik Uprave bezbednosti Glavnog štaba, koji je na tom položaju bio potčinjen generalu Tolimiru, Mladićevom pomoćniku za obaveštajno-bezbednosne poslove. Na Krstićevom spisku odgovornih slede, dalje, Mladićev šef obezbeđenja, major Pećanac; zatim zapovednik X diverzantskog odreda poručnik Mišo Pelemiš; pa major Malinović, komandant bataljona Vojne policije 65. zaštitnog puka, stacioniranog u Novoj Kasabi. Tu je, konačno, i potpukovnik Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Drinskog Korpusa, koga je - tvrdi Krstić - angažovao i stavio pod komandu pukovnika Beare lično general Mladić. Prema Krstiću, to je grupa starešina koje generala Mladića "prate još iz Knina" , u koje je on imao puno poverenje i lično ih je imenovao na položaje u VRS. "Bili su nedodirljivi i niko nije mogao ništa da učini protiv njih".

Ti ljudi su, izjavio je Krstić, "glavni naredbodavci i egzekutori svega što se dogodilo između 12. i 20. jula 1995." Precizirajući u čemu se ogleda njihova odgovornost, Krstić je rekao kako je Mladić, nakon što su jedinice Drinskog korpusa ostvarile postavljene vojne ciljeve srebreničke operacije, naredio produženje napada i ulazak u sam grad, što je dovelo do iseljavanja civilnog stanovništva iz Srebrenice i okolnih sela. Mladić je zatim, tvrdi Krstić, lično rukovodio ukrcavanjem žena i dece u autobuse i kamione, dok su starešine i vojnici iz njegovog obezbeđenja izvlačili muškarce i odvodili ih na navodnu bezbednosnu obradu. Nakon što je u zoru 12. jula zarobljeno između 3.500 i 4.000 pripadnika 28. Divizije Armije BH i civila koji su ih pratili u bezuspešnom pokušaju prodora do Tuzle, svi zarobljenici su – tvrdi Krstić - predati generalu Mladiću. Oni su, najpre, prikupljeni na fudbalskom igralištu u Novoj Kasabi, a zatim su odvezeni u pravcu Bratunca, Kravice i drugih okolnih sela. Sa njima se dalje postupalo isto kao i sa muškarcima koji su skidani sa autobusa u Potočarima, ali je Krstić - kako je objasnio - došao do "malo podataka gde se to dogodilo." Na pitanje istražitelja šta je "to" što se dogodilo, Krstić je odgovorio: "Došlo je do smaknuća tih ljudi".

A dok se "to" događalo, general Krstić je, kako tvrdi, bio na "isturenom komandnom mestu" Drinskog korpusa, u selu Krivača kraj Han Pijeska, odakle je rukovodio napadom na Žepu. Nije, kaže, imao saznanja o tome šta se dešava u području Srebrenice, nije imao nikakvog kontakta sa generalom Mladićem i njegovim starešinama stacioniranim u Novoj Kasabi.

Na kraju intervjua haškim istražiteljima, Krstić je rekao da "ne zbog sebe, već zbog Drinskog korpusa i naroda u zoni odgovornosti Drinskog korpusa, iskreno žali što je na njih pala takva ljaga." U Srebrenici su, dodao je, "zaista počinjeni zločini, a počinili su ih pojedinci koji ne misle dobro svome narodu i koji zbog toga treba da odgovaraju." Tvrdeći kako mu "i dalje nisu jasni motivi zbog kojih je to učinjeno" Krstić je zaključio kako su, po njemu, "to uradili umobolni ljudi, bez obzira da li se radilo o starešinama ili vojnicima".

Video snimak Krstićevog intervjua sa istražiteljima je, podsetimo, u dokazni postupak uvela optužba, a ne odbrana. Time je, po svemu sudeći, htela da na kraju svoje impresivne prezentacija dokaza, sudijama nagovesti šta će, u nastavku procesa, imati prilike da čuju od generalove odbrane. A u svom je postupku - od 13. marta do 28. jula - optužba prezentirala mnoge dokaze koji, najblaže rečeno, dovode u pitanje neke Krstićeve tvrdnje iz danas prikazanih intervjua, vođenih 18. i 19. februara ove godine. Kao, recimo, one da nikada nije bio u Potočarima (prikazan je video snimak koji pokazuje suprotno); da je u pravcu Žepe krenuo u ranu zoru 12. jula (dok je istog dana oko podne snimljen u Bratuncu, na sastanku sa komandantom Holandskog bataljona UN i predstavnicima muslimanskog stanovništva); ili da sa "isturenog komandnog mesta" u selu Krivača nije komunicirao sa zapovednicima jedinica angažovanih na "čišćenju Srebrenice" (što se ne bi dalo zaključiti iz brojnih radio-komunikacija koje su presrele prislušne službe Armije BH).

Dijeljenje sadržaja