Odbačen zahtev Radovana Karadžića da mu se omogući inspekcija arhive tužilaštva i obelodane informacije koje su, kako tvrdi, značajne za njegovu odbranu. Po mišljenju veća, zahtev za inspekciju je preuranjen i upućen na pogrešnu adresu a zahtev za obelodanjivanje - neutemeljen


Pretresno veće je danas odbacilo zahtev Radovana Karadžića u kojem je tražio da se optužbi naloži da mu omogući inspekciju arhive i obelodanjivanje informacija koje su, kako smatra, u posedu tužilaštva. U podnesku od 6. oktobra ove godine, Karadžić je naveo da su mu te informacije neophodne za pripremu zahteva za odbacivanje optužnice na osnovu imuniteta koji mu je, tvrdi, obećao Ričard Holbruk/Richard Holbrook 18. jula 1996. godine.

Pored informacija u vezi sa sporazumom sa Holbrukom, Karadžić je tražio podatke o zahtevima tužilaštvu da se obustavi njegovo krivično gonjenje. Takođe, tražio je da mu se obelodane razlozi zbog kojih su, nakon jula 1996. godine, propali svi pokušaji njegovog hapšenja, kao i informacije o "odnosu pregovaračkih napora u Bosni od 1995. do 1997. godine" između Sjedinjenih Država, UN i njenih organa i država članica takozvane Kontakt grupe.

U odluci kojom odbacuje Karadžićev zahtev, Veće je optuženog uputilo da se, u vezi sa inspekcijom arhive najpre obrati tužilaštvu kako i sugerišu Pravila o postupku i dokazima. Ako tužilaštvo odbije da optuženom dozvoli pristup arhivi, tek tada postoji mogućnost da Veće izda nalog optužbi. Budući da Karadžić nije sledio ovu proceduru, njegov zahtev je, po mišljenju Veća, "preuranjen".

Veće je takođe odbacilo zahtev optuženog da naloži tužilaštvu obelodanjivanje oslobađajućeg materijala. Prema pravilima Tribunala, tužilaštvo ima obavezu da optuženom obelodani materijal koji smatra oslobađajućim, što je pre moguće. Ako odbrana smatra da je tužilaštvo propustilo da ispuni svoju obavezu, dužna je da podnese dokaze za takve tvrdnje. Karadžić to, međutim, po mišljenju Veća, nije učinio i zbog toga je njegov zahtev odbačen.

Dijeljenje sadržaja