Ekskluzivno:

Glavni tužilac Karla del Ponte i njen zamenik Grejem Bluit govore za SENSE o svojim očekivanjima od novih vlasti u SR Jugoslaviji. Od Beograda se ne traži ništa više, ali ni manje, od onog što se tražilo - i što se sada dobija - od Zagreba

Nakon što je, odmah po demokratskom prevratu u Beogradu, izjavila kako je "spremna da Miloševića u svako doba primi u Hagu", glavni tužilac Karla/Carla del Ponte se nije više javno oglašavala sa zahtevom za njegovom predajom Tribunalu. Dok "zli jezici" takvo njeno ćutanje tumače "sugestijama odozgo" (iz Vašingtona, Londona ili Pariza) da "malo drži jezik za zubima" i "ne talasa", Karla del Ponte nam tvrdi kako se "sama sebi zarekla" da izvesno vreme - nedelju ili dve - neće pominjati svog najtraženijeg begunca od međunarodne pravde.

Jedini izuzetak Karla del Ponte je krajem protekle sedmice napravila pristankom da za TRIBUNAL - sedmični televizijski pregled događanja u haškom sudu koji priprema agencija SENSE - kaže par reči o pismu koje je uputila novom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici, kao i o svojim generalnim očekivanjima od novih vlasti u Beogradu.

U pismu koje je protekle sedmice uputila u Beograd, Karla del Ponte je, kako kaže, izrazila svoje veliko zadovoljstvom zbog onog što se dogodilo u SR Jugoslaviji, čestitala novom predsedniku na izboru i, istovremeno, zatražila što skoriji sastanak s njim, kako bi razgovarali o "otvorenim problemima ukupne saradnje Beograda sa Tribunalom i drugim pitanjima vezanim za rad tužilaštva".

Glavni tužilac je uverena da će iz Beograda dobiti pozitivan odgovor. Veoma je u to uverena jer, kako kaže, "zna da je gospodin Koštunica pravnik, uz to još i stručnjak za ustavno pravo", što znači da mu ne treba posebno objašnjavati kakve su međunarodno pravne obaveze države čiji je predsednik. Del Ponte je, zbog toga, sigurna da će, kako je naglasila, "kada dođe vreme za to sa vlastima u Beogradu uspostaviti punu saradnju u istragama i drugim aktivnostima haškog tužilaštva".

Da je Del Ponte pravilo ocenila novog jugoslovenskog predsednika potvrdile su njegove izjave na Evropskom samitu u Biaricu/Biarritz. Tu je on jasno i glasno rekao da je saradnja sa Tribunalom međunarodno pravna obaveza, koju je prihvatio i sam bivši predsednik Milošević, kao jedan od potpisnika Dejtonskih sporazuma. Dakle, jednom kada bude predat Tribunalu, Milošević može samo sebi da prebacuje što je tako šta potpisao. Koštunica je, istina, dodao kako saradnja sa Tribunalom "nije prioritet" novih vlasti, koje pre toga treba da konsoliduju svoje pozicije i reše nagomilane ekonomske i socijalne probleme. Drugim rečima: što brža i izdašnija bude međunarodna pomoć za rešenje tih problema... to pre će se Milošević naći u Hagu.

Mada su alergični na koncept "pravda sutra, jer danas imamo nekih važnijih problema", u tužilaštvu Haškog tribunala su - izjavio je za SENSE zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt, "spremni da još malo sačekaju".

U ekskluzivnom intervjuu za televizijsku emisiju TRIBUNAL, Bluit je, najpre, ukazao kakve se sve nove mogućnosti ukazuju haškom tužilaštvu zahvaljujući promenama do kojih je došlo u SR Jugoslaviji.

Kao prvo, navodi Bluit, tužilaštvo očekuje skoro ponovno otvaranje svoje kancelarije u Beogradu, koja je zatvorena zbog kosovske krize i odbijanja tadašnjeg režima da dozvoli "kosovsku istragu" Tribunala.

Drugo, u tužilaštvu očekuju da će promena režima omogućiti da se u punom obimu obnovi istraga o kosovskim zločinima čije su žrtve bili Srbi, te da će im nove vlasti omogućiti nesmetan pristup žrtvama i svedocima tih zločina. Zbog opstrukcije bivšeg režima, koji je time ispoljavao prezir prema žrtvama iz sopstvene nacije, tužilaštvo je intervjue sa srpskim svedocima i žrtvama kosovskih zločina moralo da organizuje u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Treće, haško tužilaštvo očekuje da će, pod novim vlastima, Srbija izgubiti nečastan status "utočišta za begunce od međunarodne pravde", tj. skloništa za optužene za ratne zločine. U tužilaštvu, naime, procenjuju da se - pored petorice optuženih sa "kosovske" i trojice sa "vukovarske optužnice" - u Srbiji krije i većina optuženih bosanskih Srba, kojima je u Republici Srpskoj postalo "vruće" zbog učestalih operacija hapšenja SFOR. Od novih vlasti se, precizira Bluit, očekuje da Tribunalu "isporuče sve begunce od pravde koji bi se mogli naći na teritoriji Srbije, odnosno SR Jugoslavije".

Ukazujući da u tužilaštvu prihvataju realnost i znaju da se sva ta očekivanja ne mogu ispuniti preko noći, Bluit kaže: "Mislim da možemo sebi dozvoliti da budemo malo strpljivi. Jasno, želimo Miloševića ovde, u Hagu. Želimo sve optužene u Hagu, jer im je tu mesto. Dugo ih čekamo, ali mislim da možemo sačekati još malo. Pravda može da bude strpljiva, ali je neizbežna. Mi nećemo odustati. Suština je da svi begunci od međunarodne pravde moraju da budu ovde - pre ili kasnije".

Kao ni glavni tužilac, ni njen zamenik ne sumnja da će se to dogoditi i da će Beograd u punoj meri sarađivati sa Tribunalom. S tim u vezi, Bluit ukazuje na "primer Hrvatske". Podseća da je tužilaštvo "imalo vrlo lošu saradnju sa bivšim režimom" te konstatuje kako sada nove vlasti u Zagrebu u celosti ispunjavaju svoje obaveze saradnje. A od Beograda se, kaže zamenik tužilaca, ne traži ništa više, ali i ništa manje, od toga. Ako nova vlast, zaključuje Bluit, "zaista želi trajan mir na Balkanu i istinsku demokratiju u SR Jugoslaviji... ona zapravo i nema druge opcije nego da sarađuje sa Tribunalom".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja