Na prvom brifingu koji je Tribunal organizovao za haški diplomatski kor, glavni tužilac zatražila podršku osamdesetak predstavljenih zemalja u dovođenju Miloševića pred Međunarodni sud, upozoravajući da bi se u suprotnom "nanela nepopravljiva šteta kredibilitetu međunarodne krivične pravde"


Sudbina bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića bile je jedna od centralnih tema dvočasovnog brifinga koji je, za haški diplomatski kor, organizovan danas u sedištu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Pored glavnog tužioca Karle/Carle del Ponte i predsednika Tribunala Kloda Žorde/Claude Jorda, "slučajem Milošević" bavilo se i više prisutnih diplomata, uključujući i ambasadora Ruske Federacije u Holandiji.

Slučaj je, kao što se moglo i očekivati, otvorila tužilac Del Ponte, ukazujući da je Miloševićeva sudbina "jedno od velikih pitanja" ne samo za Haški tribunal, već i za međunarodnu zajednicu u celini. Ističući da "tek treba videti" šta znači stav novog predsednika Koštunice da saradnja sa Tribunalom "nije njegov prioritet", glavni tužilac je kategorički izjavila da "pre ili kasnije Milošević mora da bude izveden na suđenje pred ovim Tribunalom." Pozivajući ambasadore, odnosno vlade zemalja koje oni predstavljaju, da "glasno i dosledno" insistiraju na Miloševićevom dovođenju u Hag, Del Ponte je upozorila da bi se, u suprotnom, "nanela nepopravljiva šteta kredibilitetu međunarodne krivične pravde."

Glavni tužilac smatra da je Hrvatska "u pravu kada upozorava protiv nejednakog tretmana" država bivše Jugoslavije. Zbog toga se, ukazuje Del Ponte, "Srbiji ne sme dopustiti da se izvuče od svojih međunarodno pravnih obaveza." I to ne samo u odnosu na Miloševića, već i na sve druge optužene koji žive u Srbiji ili su u njoj našli utočište od međunarodne pravde.

Najavljujući predstojeću posetu Beogradu, tokom koje namerava da "licem u lice sa novim predsednikom pokrene slučaj Milošević", Karla del Ponte je još jednom zatražila podršku svih zemalja čiji su ambasadori prisustvovali današnjem brifingu. Među njima su bili i diplomatski predstavnici svih zemalja bivše Jugoslavije, uključujući i SRJ.

Nakon što je i predsednik Klod Žorda ukazao da je misija Tribunala da sudi optuženima na najvišim nivoima vlasti i odgovornosti, ambasador Ruske Federacije u Holandiji je primetio da u Statutu Međunarodnog suda nigde ne stoji da on progoni samo "najviše zvaničnike", već "sve koji su odgovorni za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije." U istom obraćanju, ruski ambasador je upitao glavnog tužioca "ima li dovoljno dokaza da je neki predsednik ili drugi visoki zvaničnik lično naredio izvršenje zločina koji su u nadležnosti Tribunala?"

U odgovoru ruskom ambasadoru Karla del Ponte je sa žaljenjem istakla da Tribunal "ne može da sudi svim krivcima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji", te je prinuđen da pravi izbor. A pošto već moraju da se opredeljuju, istakla je Del Ponte, tužilaštvo i sudije se opredeljuju za krivično gonjenje onih koji su bili na najvišim pozicijama političke i vojne moći, jer je njihova odgovornost nesumnjivo najveća.

Del Ponte nije htela da otkriva s kakvim dokazima raspolaže, ali je ruskog i ostale prisutne ambasadore pozvala da se kod svojih vlada zauzmu za Miloševićevo dovođenje u Hag. "A onda ćete, na suđenju u ovoj sudnici, moći da vidite sve dokaze", zaključila je Del Ponte pozivajući ruskog ambasadora da se "do tada strpi".

Dijeljenje sadržaja