Na osnovu sporazuma tužilaštva i odbrane, optuženi Stevan Todorović izjasnio se da je kriv za progon bosanskih Muslimana i Hrvata povukao sve zahteve u odnosu na SFOR kojima je pokušao da dokaze nezakonitost svog hapšenja. Tužilaštvo i odbrana predlažu kaznu "u rasponu od 5 do 12 godina zatvora", ali to ne obavezuje Pretresno veće koje optuženom, kako ga je danas upozorio sudija Robinson, može da izrekne kaznu doživotnog zatvora


Stevan Todorović, bivši šef policije Bosanskog Šamca, izjasnio se danas da je kriv po prvoj tački optužnice koja ga tereti za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim ili verskim osnovama, što se pravno kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti. Todorović je tek treći - od ukupno više od 50 optuženih koji su se do sada izjašnjavali pred Tribunalom - koji je priznao krivicu za dela kojima se tereti u optužnici. Pre njega, to su učinili Dražen Erdemović i Goran Jelisić.

Do ovog senzacionalnog obrta u slučaju Todorović došlo je više od dve godine nakon njegovog hapšenja (21. septembra 1998). Odbrana je tokom tog perioda nastojala da dokaže da je Todorović nezakonito uhapšen, odnosno kidnapovan na Zlatiboru, zahtevajući da se optuženi oslobodi i vrati u "zemlju utočišta."

Do obrta je došlo na osnovu sporazuma između tužilaštva i odbrane, čije su detalje danas pred sudom obelodanili tužilac Nensi Peterson/Nancy Paterson i branilac Dejan Brašić/Deyan Brashić. Optuženi prihvata da se izjasni krivim za tačku jedan optužnice, a tužilaštvo se obavezuje da odustane od preostalih 26 tačaka kojima se Todorović tereti za deportaciju, ubistva, mučenja i seksualne napade. Tužilac smatra da je - izjašnjavajući se krivim za progon - Todorović priznao krivicu i za sve te zločine, budući da su ta dela elementi progona na političkim, rasnim ili verski osnovama.

Sa svoje strane, odbrana se obavezala da će - u slučaju da Pretresno veće prihvati njen sporazum sa optužbom - odustati od daljeg osporavanja legalnosti Todorovićevog hapšenja. A to znači da će povući zahteve za oslobađanjem optuženog i njegovo vraćanje u "zemlju utočišta", kao i za uvid u svu dokumentaciju SFOR i NATO koja se odnosi na njegovo hapšenje u septembru 1998. Pošto se "slučaj SFOR" već nalazi pred Žalbenim većem Tribunala, koje je u vezi s njim zakazalo javnu raspravu 10. januara 2001, Todorovićeva odbrana je, kako je danas istakla, zadržala pravo da ponovo pokrene pitanje legalnosti hapšenja ukoliko Žalbeno veće ne prihvati njen sporazum sa tužilaštvom.

Pošto su optužba i odbrana obrazložili uslove sporazuma, sudija Patrik/Patrick Robinson je Todoroviću postavio seriju pitanja, kako bi se uverio da je njegovo izjašnjavanje "dobrovoljno i informisano", odnosno da je optuženi svestan posledica priznanja krivice. Pored ostalog, upozorio ga je da mu Pretresno veće - bez obzira na sporazum o "rasponu kazne" između tužilaštva i odbrane - može izreći kaznu doživotnog zatvora. Pošto je potvrdio da je svestan te mogućnosti i ostalih posledica, kao i da se izjašnjava dobrovoljno, bez pretnji i prinude s bilo koje strane, Todorović se izjasnio krivim po prvoj tački optužnice.

Takvo njegovo izjašnjavanje, prema Pravilima postupka Tribunala, mora da prihvati kompletno Raspravno veće u kojem su, pored predsedavajućeg Robinsona, još i sudije Hant/Hunt i Benuna/Bennuna, koji nisu prisustvovali današnjoj raspravi. Nova rasprava, na kojoj će se Veće izjasniti o Todorovićevom izjašnjavanju, zakazana je za 12. januar sledeće godine.

Na konferenciji za novinare nakon današnje rasprave, zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt je kategorički izjavio da "ništa nije žrtvovano" da bi se Tribunal oslobodio "slučaja SFOR" koji ga opterećuje već više od godinu dana. Ukazujući da "nema nikakvih indicija" da li je zbog tog slučaja u poslednjih šest meseci došlo do "zastoja u hapšenjima", Bluit je priznao da "ne bi bio iznenađen" ako su zahtevi Todorovićeve odbrane u odnosu na SFOR "imali neke veze s time." Zamenik tužioca je, takođe, otkrio da pregovori sa Todorovićevom odbranom traju već nekoliko meseci i da ih je inicirao sam optuženi, želeći da prizna krivicu za najtežu, i najvažniju, tačku optužnice.

Dijeljenje sadržaja