Republikanci energično protiv pristupanja SAD Međunarodnom krivičnom sudu i otuda je malo verovatno da će američki Senat u dogledno vreme ratifikovati potpisivanje Statuta

Poslednjih časova poslednjeg dana prošle godine, američki predsednik, koji se nalazi na novogodišnjem vikendu u Kemp Dejvidu, naložio je Dejvidu Šeferu (David Scheffer), ambasadoru u Stejt departmentu zaduženom za pitanja ratnih zločina, da u sedištu UN potpiše Statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Poslednji rok za potpisivanje Statuta bio je 31. decembar 2000. godine, a zemlje koje do tog roka ne potpišu Statut, moći će samo da ga ratifikuju, bez prava učešća u konačnom formulisanju njegovih odredbi. "Potpisivanjem Statuta", kaže se u Klintonovom saopštenju koje je objavila Bela kuća, "bićemo u prilici da utičemo na razvoj suda. Bez potpisa, nećemo biti".

Klintonova odluka da potpiše Statut MKS izazvala je burne reakcije. Najodlučniji protivnik pristupanja SAD Međunarodnom krivičnom sudu, republikanski senator Džesi Helms (Jesse Helmms) izjavio je da je ova odluka "nečuvena i neobjašnjiva" i poručio odlazećem predsedniku da se "odluka neće održati". "Jedan od mojih najviših prioriteta u novom Kongresu biće da oborim ovu odluku i zaštitim američke ljude i žene koji se bore od jurisdikcije ovog međunarodnog kengurskog suda", izjavio je senator Helms.

Protiv potpisivanje Statuta MKS su od samog početka bili i vodeći funkcioneri Pentagona, kao i državni sekretar za odbranu Vilijem Koen (William Cohen).U grupu protivnika Suda spada i novoimenovani državni sekretar za odbranu, Donald Ramsfeld (Donald Rumsfeld), koji je nedavno, zajedno sa 11 uglednih penzionisanih političara, potpisao pismo u kojem se, između ostalog, kaže da bi "američko vođstvo u svetu moglo biti prva žrtva Suda".

Za razliku od protivnika osnivanja Suda, koji se plaše da bi američkim vojnicima, koji učestvuju u mirovnim i humanitarnim vojnim operacijama širom sveta, moglo biti suđeno pred neameričkim sudom, profesor međunarodnog prava na Harvardu En-Mari Sloter (Ann-Marie Slaughter) smatra da bi upravo američka armija mogla najviše da dobije osnivanjem Suda: "Naša armija se najviše u svetu pridržava zakona i utoliko je najmanje verovatno da bi se ona mogla naći pred Sudom", izjavila je Sloter.

SAD je 139. zemlja u svetu koja je potpisala Statut međunarodnog krivičnog suda. Posle potpisa SAD, Statut je, u nedelju, potpisao i Izrael, koji se, takođe, protivio pojedinim njegovim odredbama. Iako Sud može da započne svoju aktivnost tek kad Statut ratifikuje 60 zemalja - potpisnica, smatra se da će potpis SAD, uprkos malim izgledima da uskoro bude ratifikovan u Senatu, imati odlučujući uticaj na ubrzavanje ratifikacije Statuta u svetu i započinjanje redovne delatnosti Suda u 2002. godini. Svestan, očigledno, trenutnog odnosa snaga, predsednik Klinton nije uputio Senatu zahtev za ratifikaciju njegovog potpisa, niti je svom nasledniku preporučio da to učini. Međutim, prema principu usvojenom u međunarodnom pravu, zemlja koja potpise jedan ugovor, ali ga ne ratifikuje, preuzima obavezu da ne krši njegov duh, što će, prema očekivanjima, uz odgovarajuće izmene pojedinih odredbi Statuta, dovesti i do američkog prihvatanja Međunarodnog krivičnog suda.

Dijeljenje sadržaja