Pre povlačenja SFOR neophodno je završiti "mnoge neobavljene" poslove u BiH - U rešavanju problema Srbije i Crne Gore opasnost da se ponovi greška SAD iz vremena raspada bivše SFR Jugoslavije

Glavni arhitekt Dejtonskog/Dayton mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu Ričard Holbruk/Richard Holbrooke upozorio je na ozbiljne posledice ukoliko SAD, na čelu međunarodne zajednice, "ponove u Avganistanu greške koje su svojevremeno napravljene na Balkanu". Bivši američki predstavnik u Ujedinjenim nacijama bio je tim povodom veoma kritičan prema meri najavljenog smanjenja broja pripadnika SAD u sastavu SFOR u Bosni, sa ocenom da je reč o opasnom i potencijalno kontraproduktivnom potezu - bez obzira na neke nove međunarodne obaveze i prioritete s kojima je Buš/Bush suočen posle septembarskih terorističkih napada na Njujork/New York i Vašington.

"Teško je objasniti logiku da u Koreji, već skoro pola veka, držimo preko 40.000 vojnika, dok se u Bosni, u kojoj je ostalo još mnogo neobavljenih poslova, ide na dalje smanjenje našeg kontingenta, svedenog već na oko 4.000 ljudi", rekao je Holbruk na tribini vašingtonskog Džons/Johns Hopkins univerziteta. "U oba slučaja, reč je o regionima u kojima SAD imaju određen nacionalni interes. Međutim, zabrinjava odnos prema Balkanu, posebno prema BiH. Rat jeste završen u Dejtonu, ali u BiH su ostali brojni nerešeni problemi. Pre svega, u implementaciji mirovnog sporazuma".

Analizirajući šestogodišnji razvoj dejtonske BiH, Ričard Holbruk je ukazao na održavanje tri oružane formacije i slabu centralnu vladu u Sarajevu kao dve "glavne slabosti" mirovnog dokumenta kojim je zaustavljen balkanski rat 1992-95. "NATO je strahovao od rizika i zato u Dejtonu nije prihvaćen naš zahtev da se odmah rasformiraju srpske, hrvatske i bošnjačke oružane formacije. To je bila greška - trebalo je odmah rasformirati oružane snage bosanskih Srba i Hrvata, koje su do nedavno bile pomagane iz Beograda i Zagreba", rekao je Holbruk. "Istovremeno, te dve strane su bile veoma zainteresovane za što slabiju centralnu vladu BiH. To im je odgovaralo u njihovim nastojanjima da se opstruira implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma, a mi smo im, svojim ponašanjem, omogućili da budu prilično uspešni u tim pokušajima".

Bivši američki predstavnik u UN izrazio je zadovoljstvo zbog početka suđenja pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, uz najavu da je i te kako spreman da, u slučaju potrebe, svedoči u Hagu. Tim povodom, Holbruk je ocenio kao "najveći neuspeh" u tekućem procesu realizacije Dejtonskog sporazuma činjenicu da se nekadašnji politički i vojni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje nalaze van domašaja Haškog tribunala. "SAD i evropski saveznici imaju mehanizme da njih dvojicu privedu pravdi - odnosno da na to primoraju one koji im pružaju utočište", rekao je Ričard Holbruk na tribini Džons Hopkins univerziteta.

Ambasador Holbruk bio je u ovom istupanju prilično kritičan prema Bušovoj administraciji i zbog toga što ,u suočavanju sa sadašnjim problemom između Srbije i Crne Gore, "ponavlja grešku koju su SAD napravile 1991. godine, kad nisu blagovremeno prihvatile realnost neminovnog raspada ondašnje Jugoslavije". Holbruk se, tim povodom, nije decidirano izjasnio o zahtevu za nezavisnošću Crne Gore, ali je upozorio da nerešavanje tog problema onemogućuje da se reši i "ključni bezbednosni problem na Balkanu" - konačni status pokrajine Kosovo, u skladu sa osnovom koja je postavljena 1999. godine rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, posle završetka intervencije NATO protiv SR Jugoslavije.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja