Zaštićena svedokinja opisala kako je 27. juna 1992. najpre silovana a zatim osetila “smrad ljudskog tela i kose” iz kuće u naselju Bikavac u kojoj je spaljeno 70 Bošnjaka. Tvrdi, takođe, da je bila prisutna kada je Milan Lukić ubio Hajru Korić


Svedokinja optužbe VG-35 je danas na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću govorila o paljenju oko 70 Bošnjaka u jednoj kući u višegradskom naselju Bikavac 27. juna 1992. godine i o ubistvu Hajre Korić. Optužnica tereti Sredoja i Milana za učešće u masakru u Bikavcu, dok je samo Milan optužen za ubistvo Hajre Korić.

Nakon što je 27. juna 1992. godine pretrpela celodnevno zlostavljanje od strane Milana Lukića, svedokinja VG-035, komšinica Mehe Aljića u čijoj su kući zapaljeni Bošnjaci, kaže da je te večeri oko 21 sat čula najpre “glasnu muziku iz automobila” parkiranog ispred kuće, a zatim i “vrisku i strašnu pucnjavu”. Pomislila da su “našli muškarce koji se kriju” i da ih maltretiraju, ali ju je svekrva pozvala u kupatilo odakle je sa prozora mogla da vidi kuću Mehe Aljića u plamenu i Milanov auto koji odlazi. Par sati kasnije na njihova vrata je zakucala jedina preživela iz te kuće koja im je ispričala da je “Milan Lukić zapalio sve” i savetovala da beže jer će “svi tako proći”. Svedokinja je odlučila da beži i dok je prolazila pored kuće Mehe Aljića osetila je “užasan smrad izgorelih tela i kose”.

Prethodno u ranim jutarnjim satima 27. juna, Milan Lukić je ušao u njenu kuću i “odveo je iz kreveta” u jednu napuštenu kuću gde ju je silovao i vređao, ironično joj se izvinjavajući “zbog nereda, jer nije baš hotel”. Pustio je nakon silovanja, preteći joj da “neće živa izaći” iz Višegrada. Nekoliko sati kasnije, Milan je ponovo došao u njenu kuću, ovog puta sa Sredojem Lukićem, tražeći zlato i novac.

Svedokinja je takođe govorila i o ubistvu Hajre Korić, za koje je optužen samo Milan Lukić. Bila je u koloni žena koje su se, nekoliko dana nakon žive lomače, vraćale u Bikavac, kada ih je presreo Milan Lukić tražeći među njima Hajru Korić. Prvo je pitao gde joj je muž a zatim je izvadio pištolj i pucao Hajri direktno u prsa. Kada je Hajra pala okrenuo se ostalima i smejući se upitao: “Šta joj je?”, a zatim je nogom okrenuo i pucao još jednom u leđa.

Branilac Milana Lukića je u unakrsnom ispitivanju sugerisao da je, obzirom da je Sredoja poznavala pre rata, svedokinja sada njegovog klijenta identifikovala “postupkom eliminacije” jer je znala da su u sudnici njih dvojica. Ukazao je, takođe, da svedokinja 2001. godine u razgovoru sa istražiteljima tužilaštva nije htela da učestvuje u procesu identifikacije Milana i Sredoja Lukića, odbijajući da pogleda u fotografije koje su istražitelji pokušali da joj predoče. Svedokinja je danas odgovorila da je “bila zabrinuta za bezbednost" budući da su dvojica Lukića tada bili na slobodi, te je "čekala trenutak da obojica budu ovde” da bi ih identifikovala. Odbrana Sredoja Lukića je i ovog puta tvrdila da on “nije bio ni u blizini” događaja za koji je optužen. Svedokinja je, međutim, ponovila da je “apsolutno sigurna” da je kobnog 27. juna 1992. u Bikavcu videla Milana i Sredoja Lukića.

Dijeljenje sadržaja