Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, svedokinja optužbe VG-13 opisala je kako je uspela da spase sina i sebe iz kuće u Pionirskoj ulici u Višegradu u kojoj je u junu 1992. godine zatvoreno i zapaljeno oko 70 bošnjačkih žena, dece i staraca


“Rešila sam da me ubiju metkom, jer nema gore smrti nego da čovek živ gori”. Ovako je zaštićena svedokinja sa pseudonimom VG-13, svedočeći na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, opisala svoju odluku da iskakanjem kroz prozor pokuša da spase četrnaestogodišnjeg sina i sebe iz kuće u Pionirskoj ulici u Višegradu, u kojoj je 14. juna 1992. godine živo spaljeno oko 70 Muslimana.

Nakon što je juče govorila o događajima koji su prethodili masakru, VG-13 je danas detaljno opisala živu lomaču u Pionirskoj ulici. Ona je rekla da su ćilimi u jednoj od soba kuće Adema Omeragića bili “lepljivi i natopljeni nekom tečnošću”. Prema njenim rečima, sat vremena nakon što su zatvoreni u tu kuću na vratima se pojavio Milan Lukić u pratnji Mitra Vasiljevića i ubacio eksplozivnu napravu, nakon čega su ćilimi počeli da gore a plamen je, kako je opisala, bio visok “kao da gore Boga grije”.

Iako zahvaćena plamenom po ruci i sa ranom od gelera na nozi, VG-13 je odlučila da kroz prozor najpre izbaci sina, a zatim i sama iskoči i pokuša da pobegne. Dok je iskakala pogođena je metkom u levo rame, ali je uspela da se skloni u obližnji potok. Odatle je, kaže, narednih par sati mogla jasno da čuje “jauke i plač” iz kuće, da bi zatim otišla do obližnje kanalizacije u kojoj se skrivala naredna tri dana.

Nakon tri dana bez hrane, vode i sna, izašla je iz kanalizacije “rana prekrivenih crvima”, pojela “šaku zelenih šljiva i luk” i uspela da se “dovuče” do obližnjeg bošnjačkog sela. Iste večeri, posle ukazane prve pomoći, nastavila je “preko šuma” ka Goraždu, gde je konačno smeštena u bolnicu. Pet meseci kasnije svedokinja je saznala da je njen sin živ, a srela se sa njim tek 1995. godine. Sin je, sa pseudonimom VG-38, svedočio ove sedmice na istom suđenju.

Branilac Milana Lukića insistirao je na tome da VG-13 nije lično poznavala Milana, pa je, prema njemu, pod uticajem “rasprostranjenih priča o njegovim navodnim zločinima” mogla pogrešno da ga identifikuje kao počinioca. Svedokinja je odgovorila da nije došla da optužuje već da kaže istinu, a da je na sudu da odluči ko je u pravu, a ko ne.

Branilac Sredoja Lukića ponovo je tvrdio da njegov klijent nije učestvovao u incidentu, niti je bio u Višegradu tog dana. Svedokinja priznaje da Sredoja nije lično videla, ali tvrdi da su o njegovom prisustvu govorili drugi zatočenici kuće u Pionirskoj ulici.

Suđenje Milanu i Sredoju Lukiću biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja