Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, Ferid Spahić opisao kako je po “drugi put rođen” kada je 15. juna 1992. godine pobegao sa gubilišta u Pakleniku, nedaleko od Rogatice. Svedočenje Mevsuda Polje o leševima koji su u proleće 1992. plutali Drinom


“Datumi vezani za zlu sudbinu večno stoje urezani”, rekao je Ferid Spahić na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, opisujući 15. jun 1992. godine. Svedok je tog dana pobegao sa gubilišta u mestu Paklenik kod Rogatice gde je odveden sa još oko 50 komšija iz Višegrada.

Dan ranije Spahić se u Višegradu priključio konvoju koji je “trebalo da preveze ljude u Skoplje, na sigurno”. Autobusi i kamioni su, međutim, skrenuli ka opštini Sokolac a muškarci su odvojeni od žena, dece i starijih uz objašnjenje da “ih vode na razmenu”. Noć su proveli u Sokolcu a ujutro je autobus sa oko 50 muškaraca krenuo ka Rogatici. Spahić je o ovom događaju detaljnije svedočio 2001. godine, na suđenju Mitru Vasiljeviću koji je za zločine u Višegradu pravosnažno osuđen na kaznu od 15 godina zatvora.

Tada je rekao da je muškarcima naređeno da izađu iz autobusa i u koloni, “sa rukama na leđima vezanim žicom”, koračaju do jedne jame. Vojnici i pripadnici paravojnih jedinica su potom pucali u njih iz automatskog naoružanja. Svedok je iskoristio trenutak kada niko nije gledao u njega i počeo je da beži ka šumi. Zaustavio se tek kad je došao do jednog muslimanskog sela jer je “tada znao da je na sigurnom”.

Spahić je u glavnom ispitivanju rekao da je na trgu u Višegradu u autobus ušao Milan Lukić koji je tražio da njegov “školski drug” Esad Kustura zvani “Zenga” izađe napolje. Po svedoku, Lukićeva namera je bila da tog čoveka ubije “odmah tu na gradskom trgu”, ali je od toga odustao nakon razgovora sa Ljupkom Tasićem koji je, po rečima svedoka, bio odgovoran za konvoj. Branilac Milana Lukića je, međutim, tvrdio da je optuženi pokušao da oslobodi svog školskog druga ali “nije imao moći da to učini”. Svedok je, međutim, ostao pri tvrdnji da se “Milanu Lukiću niko nije mogao suprotstaviti i da je njegovo glavno zanimanje bilo ubijanje”.

Nakon Spahića, tužilaštvo je na klupu za svedoke izvelo Mevsuda Polju, nekadašnjeg žitelja mesta Slap koje je oko 20 kilometara udaljeno od Višegrada. Poljo je tokom 3 meseca u proleće 1992. godine sahranio više od 170 tela ljudi koje je izvukao iz Drine, kako bi se “znalo gde im je grob”. Po njegovim rečima, tela su dolazila iz pravca Višegrada a po radnim uniformama koje su ti ljudi imali na sebi, zaključio je da su bili zaposleni u “Terpentinu” i “Vardi”. Imena sedam bosanskih Muslimana koji su radili u fabrici nameštaja “Varda” navode se u optužnici protiv Milana i Sredoja Lukića kao i imena još pet osoba koje su, po optužnici, ubijene na obali Drine u Višegradu.

Odgovarajući na pitanja branioca Sredoja Lukića, svedok je rekao da se optuženi “plašio Milana Lukića”, da je bio “dobra osoba” i da mu, po njegovom mišljenju, “ne bi trebalo suditi”.

Dijeljenje sadržaja