Svedočeći na suđenju hrvatskim generalima optuženim za zločine tokom i nakon operacije "Oluja", bivši koordinator bezbednosti u kninskoj bazi UN Andries Drejer opisao kako su hrvatski vojnici prešli tenkom preko leševa ljudi ubijenih u minobacačkom napadu na masu koja se 5. avgusta 1995. okupila pred bazom UN


Kada je u zoru 4. avgusta 1995. godine počelo granatiranje Knina, zadatak Andriesa Drejera/Dreyer, koordinatora bezbednosti u kninskoj bazi UN, je bio da osoblje UN i drugih međunarodnih organizacija evakuiše iz grada i prebaci u sigurnost baze UN. Od 4:30 ujutro do 6 popodne je ukupno pet puta išao u razne delove grada da pokupi osoblje i prebaci ga u bazu. Na vazdušnim snimcima Knina obeležio je put kojim je išao pri svakom od tih izlazaka i mesta koja je video da su pogođena granatama. Bivši pripadnik odbrambenih snaga Južne Afrike je ocenio da je Knin granatiran iz višecevnih raketnih bacača i haubica od 155 milimetara, kao i da je paljba bila indiskriminativna, odnosno nasumična. Na meti je, po njemu, bio čitav Knin.

Sledećeg dana, 5. avgusta 1995. godine, nekoliko minobacačkih granata je palo u neposrednu blizinu baze UN, pred kojom se okupila masa civila. Granate su padale sve bliže i bliže bazi, što po Drejeru znači da je posada minobacača vršila korekcije ili preusmeravanje paljbe, da bi poslednja eksplodirala u masi pred bazom. Tom prilikom je poginulo pet ili šest ljudi čija su tela kanadski "plavi šlemovi" stavili u vreće za leševe i ostavili pored puta. Kada su, istog dana, u Knin ušle hrvatske snage, vojnici su neke od vreća sa leševima stavili na put, a onda su preko njih prešli tenkom.

Odbrana Generala Ante Gotovine ne negira samu eksploziju pred bazom UN, ali tvrdi da je pogođena traktorska prikolica sa srpskim vojnicima i velikom količinom oružja. Najavljuje, takođe, da će veću predočiti "barem dva izveštaja o autopsiji" kojima će osporiti Drejerovu tvrdnju o gaženju tenkovima.

Koristeći iste vazdušne snimke Knina na kojima je Drejer obeležio svoje kretanje kroz grad i mesta eksplozija čiji je očevidac bio 4. avgusta, Gotovinina odbrana je obeležila objekte koje smatra vojnim metama. Obeleženi su kasarna, most, tunel za "oklopni voz", glavno raskršće, železnička stanica, zgrade Glavnog štaba Srpske vojske Krajine (SVK), sedišta vlade i skupštine, zatim fabrike, skladišta pa čak i Dom penzionera koji je, po odbrani, korišćen za smeštaj oficira koji su iz Beograda upućivani na dužnosti u SVK.

Lokacije objekata koje odbrana smatra legitimnim vojnim metama u značajnoj su se meri podudarile sa područjima najžešćeg bombardovanja koja je obeležio Drejer, mada je, kako je ukazao, tokom svog kretanja po Kninu 4. avgusta 1995. godine posvuda video tragove granatiranja. Na veću je, naravno, da presudi šta jesu, a šta ne, legitimne vojne mete u ovom slučaju.

Suđenje Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču biće nastavljeno u ponedeljak 21. aprila.

Dijeljenje sadržaja