Petodnevna rasprava u Međunarodnom sudu pravde po tužbi Hrvatske protiv SR Jugoslavije za kršenje Konvencije o Genocidu, zakazana za poslednju sedmicu maja ove godine, biće posvećene isključivo pitanjima nadležnosti suda i prihvatljivosti predmeta


U Međunarodnom sudu pravde (MSP) će krajem sledećeg meseca biti održana prva rasprava u sporu koji je Hrvatska u julu 1999. godine pokrenula protiv tadašnje SR Jugoslavije, optužujući je za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida tokom rata 1991-1995. godine.

Sudije najvišeg svetskog suda će tokom pet dana koliko će trajati rasprava - od 26. do 30. maja –, saslušati argumente strana isključivo o prigovorima Beograda na nadležnost MSP, podnetim još u septembru 2002. godine.

Preliminarni prigovori Beograda na nadležnosti suda i prihvatljivost predmeta zasnivaju se na tvrdnjama da SR Jugoslavija u vreme podnošenja hrvatske tužbe nije bila članica UN ni potpisnica Konvencije o genocidu. U podnesku Beograda se takođe ukazuje da su najteži zločini koji se navode u tužbi Hrvatske počinjeni pre 27. aprila 1992. godine kada je SRJ zvanično proglašena.

Prema zahtevu Hrvatske za pokretanje postupka protiv SRJ, vojne, policijske i paravojne snage pod direktnom kontrolom SRJ počinile su genocid napadajući i proterujući hrvatske građane iz regiona Knina, Istočne i Zapadne Slavonije i Dalmacije. Posledice tih napada su preko 20 hiljada mrtvih, 55 hiljada ranjenih, uništavanje oko 10 odsto kuća, 590 gradova i sela, 1.800 spomenika kulture, 450 katoličkih crkava.

Petnaestorici stalnih sudija MSP će se na ovoj raspravi priključiti i ad-hoc sudije strana u sporu – Milenko Kreća za Srbiju (i Crnu Goru) i Budislav Vukas za Hrvatsku.

Dijeljenje sadržaja