Tužilaštvo Haškog tribunala traži od sudskog veća da SR Jugoslaviji izda obavezujući nalog za predaju dokumenata i omogućavanje pristupa arhivama i svedocima


Nezadovoljno što Jugoslavija "vrlo uspešno odugovlači, izbegava i ignoriše" njegove zahteve za pravnu pomoć, tužilaštvo Haškog tribunala je zatražilo da Pretresno veće izda obavezujući nalog vlastima u Beogradu za predaju traženih dokumenata i omogućavanje pristupa arhivama i svedocima. U zahtevu tužilaštva se navodi da su traženi dokumenti od suštinskog značaja za tekuće istrage, kao i za sudski postupak protiv Slobodana Miloševića i optuženih.

"Radi se o dokumentima i svedocima koji mogu da dokažu povezanost političkog, vojnog i policijskog sistema i mogu da budu od pomoći veću pri odlučivanju o umešanosti optuženog Miloševića u zločinima navedenim u optužnici", kaže se u zahtevu koji je potpisao tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice. Vlada Srbije je, navodi se, dozvolila pristup jednom delu arhiva koji, po oceni tužilaštva, "nije od naročitog značaja za slučaj". S druge strane, brojni zahtevi za omogućavanje pristupa "najosetljivijim i najznačajnijim" arhivama - JNA, Ministarstva unitrašnjih poslova i Službe državne bezbednosti - ostali su za sada bez odgovora.

U zahtevu Pretresnom veću se podseća da je tužilaštvo u više navrata protekle godine podnosilo zahteve nadležnim organima u Jugoslaviji, da je glavni tužilac Del Ponte o tome više puta razgovarala sa jugoslovenskim zvaničnicima, političarima i diplomatama, da je lično pisala Ministarstvu pravde i da je Savet Evrope i organe Evropske unije informisala o problemima u saradnji sa Beogradom. Uz to, podseća se, predsednik Tribunala Klod Žorda/Claude Jorda je u oktobru ove godine uputio zvanično pismo Savetu bezbednosti UN tražeći od njega da preduzme "sve neophodne mere kako bi se SRJ prinudila da u celosti ispunjava svoje međunarodne obaveze".

Tužilaštvo, takođe, tvrdi da branioci nekih optuženih imaju privilegovan status u odnosu na tužilaštvo u pristupu dokumentima i arhivama. Kao primer se navodi izjava Tome File, branioca optuženog Nikole Šainovića, koji se pred sudskim većem pohvalio da "branioci sada imaju pristup arhivama Jugoslavije i brojnim dokumentima koji su od značaja za odbranu".

Ukoliko sudsko veće izda obavezujući nalog za predaju dokumenta i pristup arhivama i svedocima, Jugoslavija može u roku od 15 dana da traži njegovo poništavanje zbog toga što bi obelodanjivanje "štetilo interesima nacionalne bezbednosti", što bi morala i da dokaže sudskom veću na posebnom pretresu. (kraj)

Dijeljenje sadržaja