General Dragomir Milošević je, istaknuto je u uvodnoj reči optužbe, u avgustu 1994. godine od generala Stanislava Galića "nasledio" kampanju terora nad Sarajevom i Sarajlijama, koji je zatim "razradio" i "obogatio" uvođenjem modifikovanih avio-bombi, poznatih po nepreciznosti i razornoj moći


Preuzimajući u avgustu 1994. godine komandu nad Sarajevsko-romanijskim korpusom VRS, general Dragomir Milošević je od svog prethodnika, generala Stanislava Galića, "nasledio" kampanju terora nad Sarajevom i Sarajlijama – istakli su danas na početku suđenja tužioci Aleks Vajting/Alex Whitting i Stefan Vespi/Waespi. Po njima, general Milošević "nije mogao da bude u zabludi u pogledu vrste i karaktera kampanje koju nasleđuje", budući da je od početka rata u BiH bio angažovan na sarajevskom ratištu: najpre kao komandant jedne od brigada Sarajevsko-romanijskog Korpusa, a zatim – od jula 1993. – kao načelnik štaba Korpusa i "desna ruka" generala Galića.

Kao školovani i profesionalni starešina bivše JNA general Milošević je, istakli su tužioci u uvodnoj reči, dobro znao da otvaranjem "direktne, neselektivne i nesrazmerne vatre" na grad i civile u njemu krši "ključni princip međunarodnog humanitarnog prava: princip razlikovanja između vojnih ciljeva i civila, koji ni pod kojim uslovima ne smeju da budu meta vojnih napada." Ako je, nekim slučajem, zaboravio na taj princip, na njega su ga – 1994. i 1995. godine – upozoravali predstavnici UNPROFOR, u čestim protestima zbog artiljerijskih i snajperskih napada Sarajevsko-romanijskog korpusa na civile i civilne objekte.

Tužilac je u uvodnoj reči, kao ilustraciju, citirao pismo koje je 6. juna 1995. godine – nakon serije artiljerijskih napada na civilne objekte i komandu UN u Sarajevu – generalu Miloševiću uputio tadašnji zapovednik UNPROFOR u Sarajevu, pukovnik Robert Mej/May. Podsećajući ga na "moralne i pravne obaveze po Ženevskim konvencijama i garancijama datim UN", britanski pukovnik je upozorio generala Miloševića da ti napadi predstavljaju "ozbiljno kršenje konvencija" i da bi mu se zbog toga "moglo suditi pred Međunarodnim sudom."

Kampanju koju je "nasledio", general Milošević je – istakla je optužba na početku suđenja – dalje "razradio" i "obogatio" uvođenjem takozvanih modifikovanih avio-bombi, koje su od aprila 1995. godine pojačale razornu moć i teror nad Sarajevom i Sarajlijama. Tužilac je, kao ilustraciju dokaza koje će izvoditi narednih nedelja i meseci, pokazao naređenja sa potpisom generala Miloševića kojim se pojedinim jedinicama pod njegovom komandom nalaže da rasporede lansere za avio-bombe i biraju "najprofitabilnije ciljeve", odnosno mete na kojima će biti "najveće ljudske i materijalne žrtve." Modifikovane avio-bombe su, istakli su tužioci, krajnje neprecizne i nemoguće ih je navoditi na vojne ciljeve, čak i ukoliko je to bila namera onih koji su ih lansirali.

Na poziv Pretresnog veća tužilaštvo je, kako bi skratilo dokazni postupak, za trećinu smanjilo broj "ilustrativnih primera" granatiranja i snajperskih napada o kojima će izvoditi dokaze, tako da će u narednih 9 sedmica – koliko bi trebalo da traje izvođenje dokaza optužbe – pred sudom biti reči o 15 slučajeva granatiranja (uključujući i drugi napad na pijacu Markale od 28. avgusta 1995), kao i 12 snajperskih incidenata. O tome će svedočiti preživele žrtve i očevidci napada, "insajderi" iz Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su bili bliski saradnici optuženog, bivši pripadnici UNPROFOR i drugi svedoci. Optužba će svog prvog svedoka izvesti u ponedeljak 15. januara.

Dijeljenje sadržaja