U protekla 22 radna dana glavnog ispitivanja Momčilo Krajišnik je nastojao da uveri sudije da srpska strana nije činila zločine, a ako i jeste, da on za njih nije znao. Sebe je predstavljao "neobaveštenim" članom rukovodstva bez velike moći i čovekom koji je tokom rata "samo radio svoj posao" predsednika Skupštine


Nakon što je puna 22 dana, ili skoro 100 sati, odgovarao na pitanja svojih branilaca, svedok Momčilo Krajišnik je danas dobio priliku da – kako je to formulisao sudija Ori/Orie – "odgovara na pitanja koja mu u sebi postavlja optuženi Krajišnik." Umesto odobrenih 30 minuta, Krajišnikovo "samoispitivanje" o temama koje su njegovi branioci propustili da pokrenu trajalo je puna dva sata. Optuženi je to iskoristio da u dokaze uvede dokumente koji, po njemu, pokazuju da su "Amerikanci i Evropljani bili protiv Vens-Ovenovog plana", da Predsedništvo i Vlada bosanskih Srba nisu znali za logore, kao i da je u Dejtonu/Dayton bio dogovoren izlazak Republike Srpske na more, ali je to "zaboravljeno da se potpiše."

Na taj način je završeno glavno ispitivanje Momčila Krajišnika tokom kojeg je nastojao da ubedi sudije da srpska strana nije činila zločine, a ako i jeste, da on za njih nije znao. Sebe je predstavljao "neobaveštenim" članom rukovodstva bez velike moći i čovekom koji je tokom rata "samo radio svoj posao" predsednika Skupštine.

Tvrdio je da je rat u BiH izazvala muslimanska strana, a da su Srbi bili zatečeni i nespremni. Za "Uputstva za delovanje srpskog naroda u vanrednim okolnostima", poznata kao "Varijante A i B", Krajišnik je, kako tvrdi, saznao tek po dolasku u Hag. Negira da je to bio plan SDS za preuzimanje vlasti u opštinama ali dopušta mogućnost da je optužba u pravu kada tvrdi da su uputstva podeljena prisutnima na proširenom sastanku Glavnog odbora SDS 20. januara 1991. godine. On na to, tvrdi, "nije obraćao pažnju, pošto je bio zaokupljen vođenjem sednice."

Za "šest strateških ciljeva" srpskog naroda u BiH – razgraničenje od druga dva naroda, koridor između Semberije i Krajine, brisanje granice na Drini, uspostavljanje granice na Uni i Neretvi, podela Sarajeva i izlazak na more – Krajišnik tvrdi da se zasnivaju na Lisabonskom sporazumu i donekle "popravljaju" Kutiljerov mirovni plan. Objašnjavao je da je SDS bila za "nezavisnu ali transformisanu" BiH, kao i da cilj nije bila podela nego "transformacija Sarajeva na dva dela".

Dobar deo Krajišnikovog svedočenja protekao je u tumačenju onoga što je rečeno na sednicama Skupštine, Predsedništva i Vlade bosanskih Srba, kao i u presretnutim telefonskim razgovorima koje je optužba uvela u dokaze. Poslanike koji su na skupštinskim zasedanjima mesecima pre početka rata tvrdili da su Srbi spremni za rat i da što pre treba da ga otpočnu, Krajišnik je opisao kao "dobre ljude" koji su umeli da kažu i "ponešto što ne misle." Njihove izjave, tvrdio je, "niko nije uzimao za ozbiljno." Pobijao je, takođe, i iskaze glavnih svedoka optužbe, primećujući da su neki od njih "svesno lagali", dok su drugi "bili u zabludi".

Krajišnik, dalje, smatra da su optužba i njeni svedoci "preozbiljno shvatili" instituciju kriznih štabova. Oni su, tvrdio je, "formirani po inerciji", a on sa njima nije imao nikakve veze, niti je održavao bilo kakve kontakte. Prihvatio je, ipak, da je od njih "možda dobijao formalne, ali ne i kvalitetne izveštaje".

Momčilo Krajišnik se u osam tačaka optužnice tereti za genocid, progone, istrebljenje, ubistva, deportacije i zatočavanje nesrpskih civila u tridesetak opština u BiH do kraja 1992. godine i za planiranje tih zločina . U optužnici protiv njega navedeno je blizu 100 masovnih ubistava nesrba u BiH tokom 1992. godine i oko 400 zatočeničkih objekata u kojima su bosanski Muslimani i Hrvati ubijani i mučeni. Krajišnik je tokom svog svedočenja tvrdio da do kraja 1992. godine nije čuo ni za jedan jedini od tih zločina. Znao je, kaže, samo za zločine nad Srbima, ali ne i Srba nad drugima. Recimo, tek je u Hagu, kaže on, čuo za masakr više od 200 Muslimana na Korićanskim stijenama i ubistvo 65 Muslimana u selu Glogova. Kada su svedoci o tome govorili, bio je, kaže, "iznenađen kao i svi u sudnici".

Navode optužnice o proterivanju Muslimana Krajišnik je pobijao tvrdnjom da su oni odlazili "dobrovoljno." Srbi su, tvrdio je, "bili nesrećni" kada su Muslimani otišli sa Pala, ali niko nije želeo da ih silom zadržava. Konačno, iseljavanje Muslimana sa teritorije koju su Srbi smatrali svojom, pripisao je njihovoj "slobodi kretanja", koju vlasti SDS nisu mogli da im uskrate.

Pred kraj današnje rasprave počelo je unakrsno ispitivanje koje bi, zajedno sa sudijskim pitanjima, trebalo da traje najviše petnaest dana.

Dijeljenje sadržaja