Dokazi će pokazati, najavio je tužilac u svojoj uvodnoj reči, da su šestorica optuženih igrali ključne uloge u "projektu Herceg Bosne" i da su "odgovorni za nezamislivo zlo naneto bezbrojnim žrtvama." Ukazujući da su optuženi u periodu na koji se odnosi optužnica imali "ogromnu moć bez odgovornosti", tužilac je zaključio da je "došlo vreme da preuzmu i odgovornost."


"Vrijeme je gospodo da zgrabimo priliku da bismo okupili hrvatski narod u najširim mogućim granicama." Tim rečima bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, izgovorenih u decembru 1991. godine, tužilac Kenet Skot/Kenneth Scott je danas započeo svoju uvodnu reč na suđenju šestorici bivših političkih i vojnih čelnika Herceg Bosne: Jadranku Prliću, Valentinu Ćoriću, Milivoju Petkoviću, Brunu Stojiću, Berislavu Pušiću i Slobodanu Praljku.

Prvi deo uvodne reči, u kojem je tužilac govorio o raspadu bivše Jugoslavije i događajima koji su prethodili proglašenju takozvane Hrvatske Zajednice Herceg Bosna i zločinima za koje se terete šestorica optuženih, je na momente zaista delovao kao početak "suđenja u odsustvu Franji Tuđmanu", kako je ovaj postupak na statusnim konferencijama najavljivao Prlićev branilac Majkl/Michael Karnavas. Tužilac je, naime, citirao bezbroj Tuđmanovih izjava iz tog vremena iz kojih je bila očigledna opsednutost bivšeg hrvatskog predsednika obnavljanjem granica Banovine iz 1939-1941. godine, što je podrazumevalo pripajanje Hrvatskoj velikih delova BiH i njihovo čišćenje od nehrvatskog stanovništva.

Svoje teritorijalne pretenzije prema Bosni i Hercegovini pokojni hrvatski predsednik je, prema tužiocu, pokušao da ostvari u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa sada takođe pokojnim Gojkom Šuškom, Jankom Bobetkom, Matom Bobanom, kao i sa šestoricom na optuženičkoj klupi koji su, po njemu, "bili najmoćniji ljudi u projektu Herceg Bosne." A granice Herceg Bosne ostvarene po tom projektu su se, ukazao je tužilac poredeći mape iz 1939. i 1993. godine, u velikoj meri podudarale sa granicama nekadašnje Hrvatske Banovine, obuhvatajući i mnoga područja sa većinskom ili znatnom muslimanskom populacijom. A pošto takav projekat nije mogao da se ostvari političkim sredstvima i dogovorom, jer Muslimani nisu pristali da prihvate hrvatsku dominaciju i "kroatizaciju" ili da se dobrovoljno isele sa tih prostora, bilo je neophodno da se to ostvari primenom sile, zastrašivanja i terora.

Tužilac je u uvodnoj reči ukratko opisao kako se razvijao "projekat Herceg-Bosne", od napada HVO na Prozor u oktobru 1992. godine, preko sukoba u Gornjem Vakufu u januaru 1993., zatim masakra u Ahmićima i zločina u Sovićima i Doljanima u aprilu, do proterivanja Muslimana iz Mostara u leto iste godine. Sredstva kojima je taj projekat ostvarivan su, po tužiocu, bila sistematska i rasprostranjena ubijanja, proterivanja, zatočavanja u zatvore i konc-logore, pljačkanja Muslimana i uništavanja njihovih kuća i imovine, njihovo prisilno premeštanje na teritoriju pod kontrolom Armije BiH ili deportacije u treće zemlje.

Podsećajući ponovo na uvodni citat Franje Tuđmana o "grabljenju prilike", tužilac je citirao stenogram sa jednog sastanka iz septembra 1993. u kojem neidentifikovani zvaničnik obaveštava hrvatskog predsednika da u Stolcu, južno od Mostara, nema više ni jednog Muslimana. "Ja to sve znam" – odgovorio je na to Tuđman.

Uzeta zajedno, ova dva citata po tužiocu pokazuju nameru koja je stajala iza "projekta Herceg Bosne", uzrok i posledice događanja, kao i znanje o rezultatima akcija koje su preduzete u cilju ostvarenja tog projekta.

Dokazi će pokazati, najavio je tužilac na kraju svoje uvodne reči, da su šestorica optuženih igrali ključne uloge u tim događajima i da su "odgovorni za nezamislivo zlo naneto bezbrojnim žrtvama." Ukazujući da su optuženi u periodu na koji se odnosi optužnica imali "ogromnu moć bez odgovornosti", tužilac je zaključio da je "došlo vreme da preuzmu i odgovornost."

Sutra posle podne veću će se, izjavom bez polaganja zakletve, obratiti optuženi Slobodan Praljak, koji je najavio četvorosatnu "multimedijsku prezentaciju."

Dijeljenje sadržaja