U ponedeljak 5. decembra odbrana Momira Nikolića će nastojati da uveri Žalbeno veće da prvostepena presuda od 27 godina zatvora nije na adekvatan način ocenila olakšavajuće okolnosti, a u prvom redu njegovo priznanja, pokajanje i istinsku saradnju sa tužilaštvom u utvrđivanju istine o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine.


Žalbena rasprava u predmetu Momira Nikolića, bivšeg načelnika za obaveštajne poslove i bezbednost Bratunačke brigade VRS, biće održana u ponedeljak 5. decembra 2005. godine – saopšteno je na današnjoj konferenciji o stanju u žalbenom postupku.

Major Nikolić je prvi viši oficir Vojske Republike Srpske koji je priznao odgovornost za zločine koji su u Srebrenici počinjeni u julu 1995. godine. U “Izjavi o činjenicama” koja je sastavni deo sporazuma o priznanju krivice, Nikolić navodi da je cilj srebreničke operacije bio da se enklava pod nominalnom zaštitom UN u potpunosti “očisti od Muslimana.” Njegov zadatak u toj operaciji je bio da "koordinira i organizuje" deportaciju žena i dece iz Potočara na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, kao i izdvajanje, privremeno zatočenje i pogubljenje vojno sposobnih bošnjačkih muškaraca. Nikolić je priznao da je, odmah po dobijanju tog zadatka, svojim pretpostavljenima “naznačio nekoliko konkretnih objekata” za privremeni pritvor zatočenika, kao i lokacija u području Bratunca pogodnih za njihovo pogubljenje.

Sporazumom o priznanju krivice Momir Nikolić se obavezao na punu saradnju sa tužiocem, otkrio je više činjenica o srebreničkom masakru koje do tada nisu bile poznate haškim istražiteljima i svedočio je na suđenju svom bivšem komandantu Vidoju Blagojeviću i načelniku inženjerije Zvorničke brigade Draganu Jokiću, s kojima je zajedno bio optužen za zločine u Srebrenici. Uvažavajući priznanje i saradnju, tužilaštvo je za Nikolića predložilo kaznu u rasponu od 15 do 20 godina zatvora, dok je odbrana pledirala za blažu kaznu od 10 godina zatvora.

Pretresno veće je, međutim, zaključilo da predlozi optužbe i odbrane "ne odražavaju
na adekvatan način celinu kriminalnog ponašanja za koje je optuženi proglašen krivim" pa je u decembru 2003. godine osudilo Momira Nikolića na 27 godina zatvora.

U ponedeljak 5. decembra odbrana će nastojati da uveri Žalbeno veće da prvostepena presuda nije na adekvatan način ocenila olakšavajuće okolnosti, a u prvom redu Nikolićevo priznanja, pokajanje i istinsku saradnju sa tužilaštvom u utvrđivanju istine o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja