Od danas pa nadalje, stalni Međunarodni krivični sud u Hagu ima nadležnost za krivično gonjenje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge ratne zločine, počinjene bilo gde u svetu. Države bivše Jugoslavije, međutim, do daljeg ostaju u nadležnosti Haškog tribunala koji ima šira ovlašćenja od novoformiranog suda


Bez fanfara, podizanja zastave ili presecanja vrpce, u Hagu je danas formalno počeo sa radom stalni Međunarodni krivični sud (MKS). On, za sada, nema ni sudije, ni tužioce, ni advokate, čak ni sudnice... ali ima nadležnost za krivično gonjenje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge ratne zločine počinjene bilo gde u svetu, od danas pa nadalje.

"Vreme nekažnjivosti" je, zvanično, isteklo u ponoć 30. juna 2002, stupanjem na snagu Statuta MKS koji su, do sada, ratifikovale 74 države, od ukupno 139 potpisnica Rimskog sporazuma iz jula 1998. Prijave i dokumentacija protiv počinilaca zločina iz nadležnosti MKS - bili oni šefovi država ili obični građani - mogu se podnositi počev od danas. Jedan od poslova osmočlanog pripremnog tima, koji je danas stupio na dužnost, biće da arhivira i obezbedi tu dokumentaciju do izbora glavnog tužioca MKS, u januaru 2003.

U januaru sledeće godine biće izabrano i 18 stalnih sudija MKS, sa jednokratnim mandatom u trajanju od 9 godina. Do tada, pripremni tim treba da regrutuje osnovni personal od 20 do 30 ljudi i proceni budžetske, kadrovske, smeštajne, logističke i druge potrebe za normalno funkcionisanje suda.

Međunarodni krivični sud će privremeno biti smešten u modernoj poslovnoj zgradi u predgrađu Haga, a njegovo stalno sedište biće izgrađeno na prostoru sadašnje kasarne Aleksander u Sheveningenu/Scheveningen, u neposrednoj blizini Pritvorske jedinice Haškog tribunala. Međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje budućeg stalnog sedišta MKS biće raspisan sledeće godine, radovi bi trebalo da počnu 2004. i da se završe oko 2008. godine. Troškove smeštaja u prvih 10 godina (oko 65 miliona eura) pokriće vlada Holandije, zemlje-domaćina ne samo MKS, već i Međunarodnog suda pravde (ili Svetskog suda) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haškog tribunala). Hag se, s pravom, ponosi da je "svetska prestonica pravde".

Sve države bivše Jugoslavije potpisale su i ratifikovale Statut MKS, ali za njih do daljeg ostaje nadležan Haški tribunal. Moć i nadležnost dva krivična suda nisu identični, a najznačajnija razlika je u tome što Haški tribunal ima primat nad nacionalnim sudovima, dok se nadležnost MKS aktivira tek kada, i ako, nacionalna pravosuđa podbace i propuste da krivično gone odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druge ratne zločine.

Dijeljenje sadržaja