Zaštićeni svedok na sudjenju bivšim pripadnicima OVK tvrdi da je, nakon što je krajem jula 1998. oslobodjen iz logora Lapušnik, priveden u policijsku stanicu u Uroševcu gde je najpre ispitivan gde je bio i šta je video... a onda pretučen.


Nakon što je krajem jula 1998. oslobodjen iz logora Lapušnik, zaštićeni svedok L-10 je priveden u policijsku stanicu u Uroševcu i ispitivan gde je bio i šta je video. Usput su ga, kako tvrdi, pretukli, ali po svemu sudeći nisu zabeležili ništa od onoga što im je rekao o svojoj otmici i zatočeništvu u kojem je ubijen njegov stric. Haško tužilaštvo je, naime, od srpskih vlasti tražilo da dostave dokumentaciju o saslušanju svedoka, a iz Beograda je odgovoreno da o tome nema nikakvih podataka ni u MUP-u, ni u Državnoj bezbednosti, ni u arhivi Vojske Jugoslavije.

Zaštićeni svedok L-10 je kosovski Albanac, koji se u leto 1998. pod okolnostima koje nisu javno saopštene našao u zatočeništvu OVK. Njegovo svedočenje na sudjenju bivšim pripadnicima OVK, optuženim za zločine u logoru Lapušnik, najvećim se delom odvijalo na raspravama zatvorenim za javnost. U retkim javnim delovima svedočenja, svedok je identifikovao dvojicu od trojice optuženih: Haradina Balu zvanog “Šalja” kao logorskog stražara koji je zatočenicima donosio hranu i tukao ih, i “komandanta Čelikua” kao oficira koji ga je dva puta obišao u logoru, pitao ga “zašto je tu” i obećao mu da će biti oslobodjen. Kasnije je saznao da je njegovo ime Fatmir Limaj.

Trećeg optuženog, Isaka Musliua, je takodje vidjao u logoru u uniformi vojne policije OVK i čuo je kako ga Šalja oslovljava kao “Čerćizija”, ali je na licu uvek nosio masku tako da svedok nije ni pokušao da ga identifikuje u sudnici.

Uprkos obećanjima “komandanta Čelikua” da će biti oslobodjen, svedok je – kako tvrdi - ostao u logoru do kraja, odnosno do povlačenja OVK iz Lapušnika pred ofanzivom srpskih snaga 28. jula 1998. Dvadesetak preostalih zatočenika – kosovskih Albanaca – odvedeni su u planine Beriša i podeljeni u dve grupe: jedna polovina je oslobodjena a druga pogubljena. Desetorica iz prve grupe, medju kojima je bio i svedok, su dobili papir na kojem je, prema njegovim rečima, pisalo da su oslobodjeni po nalogu “komandanta Čelikua.”

U unakrsnom ispitivanju, Limajev branilac je pitao svedoka da li je sačuvao taj papir, ali je on odgovorio da ga je, po povratku u svoje selo, “zgužvao i bacio.” Kao i glavno, i unakrsno ispitivanje se, najvećim delom, odvijalo na raspravama zatvorenim za javnost, tako da se ne zna da li su branioci trojice optuženih uspeli da poljuljaju ili dovedu u pitanje njegov iskaz.

Dijeljenje sadržaja