Svedočenje bivšeg vojnog atašea britanske ambasade u Beogradu na sudjenju trojici bivših pripadnika OVK, optuženih za zločine nad Srbima i Albancima zatočenim 1998. u logoru Lapušnik na Kosovu


Da li je britanski pukovnik Džon Krosland/John Crosland jula 1998. u štabu OVK u Mališevu sreo Komandanta Čelikua, i da li je taj komandant bio Fatmir Limaj, prvooptuženi na sudjenju trojici kosovskih Albanaca optuženim za zločine u logoru Lapušnik?

To pitanje ostalo je nerazrešeno u dvodnevnom svedočenju pukovnika Kroslanda, koji je od 1996. do 1999. bio britanski vojni ataše u Beogradu. U tom svojstvu pukovnik Krosland je veći deo 1998. godine proveo na Kosovu, prateći razvoj sukoba srpskih snaga bezbednosti i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). O svojim kosovskim zapažanjima je u julu 2002. svedočio na sudjenju Slobodanu Miloševiću, a ovog puta je došao u Hag kao svedok optužbe u postupku protiv bivših pripadnika OVK: Fatmira Limaja, Isaka Musliua i Haradina Bale. Na oba sudjenja svedočio je pod punim imenom ali sa zaštićenim likom, uz odobrenje britanske vlade i u prisustvu njenih predstavnika.

Tokom Kroslandovog svedočenja tužilac je u dokaze uveo više desetina diplomatskih depeša kojima je britanska ambasada u Beogradu obaveštavala londonski Forin ofis/Foreign Office i Ministarstvo odbrane o razvoju situacije na Kosovu tokom 1998. godine. U depešama se opisuje stalni porast napetosti i eskalacija nasilja, sve oštrije akcije srpskih snaga bezbednosti, bezobzirna razaranja naselja, paljevine i pljačke albanskih kuća, zasede OVK na policijske i vojne patrole, otmice civila i ubistva umerenih Albanaca osumnjičenih za kolaboraciju sa srpskim vlastima.

Prilikom jedne od poseta Kosovu, u julu 1998. godine, pukovnik Krosland je sa pratiocima otišao u štab OVK u Mališevu, u kojem je zatekao izmedju 150 i 200 uniformisanih i lako naoružanih ljudi, medju kojima je bio i čovek za kojeg je zaključio da je “bliskoistočnog porekla.” Krosland je opisao “žučnu raspravu” sa domaćinima nakon što im se predstavio i rekao da – kao vojni ataše britanske ambasade u Beogradu – ima pravo da se kreće svuda po teritoriji Jugoslavije. Jedan od pripadnika OVK mu je uzvratio da Mališevo “nije Jugoslavija već Albanija” i zapretio da će zadržati, odnosno kidnapovati, britanskog pukovnika i njegove pratioce.

Zategnutu atmosferu je, svedočio je Krosland, smirio zapovednik OVK koji se predstavio kao Komandant Čeliku, ukazujući da je besmislena rasprava o tome gde je Mališevo. Britanskom vojnom atašeu i njegovim pratiocima je, posle neka dva sata, dozvoljeno da napuste štab OVK.

Komandant Čeliku je, prema optužnici, bilo ratno ime Fatmira Limaja, prvooptuženog za zločine u logoru Lapušnik, kojeg tužilaštvo opisuje kao “regionalnog komandanta OVK.” Medjutim, na osnovu obaveštajnih podataka kojima je raspolagao, pukovnik Krosland procenjuje da je štab u Mališevu bio više od regionalnog štaba, odnosno da je – barem u trenutku njegove posete – mogao da bude glavni štab OVK.

U unakrsnom ispitivanju, Limajev britanski branilac Majkl Mensfild/Michael Mansfield je primetio da je pukovnik Krosland dao tri izjave istražiteljima tužilaštva, ali da je tek u svedočenju pred sudom pomenuo susret sa Komandantom Čeliku. Svedok je odgovorio da mu je tek u svedočenju postavljeno direktno pitanje o tome. Na pitanje kako je Komandanta Čelikua povezao sa Fatmirom Limajem, Krosland je odgovorio da je takvu vezu uspostavio na osnovu izveštaja obaveštajnih službi s kojima saradjuje britansko Ministarstvo odbrane, a koje on nije ovlašćen da otkriva

Pošto je branilac insistirao na otkrivanju obaveštajnih službi koje su povezale Komandanta Čeliku i optuženog Limaja, usledile su konsultacije u kojima su predstavnici britanske vlade odobrili svedoku da kaže o kojim je službama reč, što je on i učinio – ali na takozvanoj “privatnoj sednici”, sa koje je isključena javnost.

Dijeljenje sadržaja