U izveštaju Savetu bezbednosti UN, Del Ponte otkriva da trenutno vodi još sedam istraga protiv 13 osumnjičenih. Karadžić i Mladić produžavaju "rok trajanja Tribunala." Očekivane ocene (ne)saradnje država i entiteta bivše Jugoslavije sa Tribunalom.


Tužilaštvo Haškog tribunala vodi još sedam istraga protiv 13 pojedinaca iz različitih država i entiteta bivše Jugoslavije - navodi se u izveštaju koji je Karla/Carla del Ponte podnela Savetu bezbednosti UN.

Ukoliko se sve te istrage okončaju optužnicama i one budu potvrdjene, dve od sedam novih optužnica mogle bi da budu spojene sa drugim predmetima koji su na tribunalovoj listi čekanja za početak sudjenje. Po ostalih pet optužnica - pod uslovom da svi koji će se na njima naći budu blagovremeno uhapšeni - održala bi se posebna sudjenja, koja bi trebalo da se završe do kraja 2008. godine. Zakasnela hapšenja ili predaje, upozorava se u izveštaju glavnog tužioca, produžila bi taj rok.

To, prema Del Ponte, posebno važi u slučaju najtraženijih begunaca od medjunarodne pravde: Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Ante Gotovine. Po njoj, "neće moći da se smatra da je Tribunal izvršio svoju misiju dokle god su oni na slobodi."

U izveštaju koji je Savetu bezbednosti podneo predsednik Tribunala Teodor/Theodor Meron se procenjuje da bi - u slučaju da Karadžić i Mladić budu uhapšeni tokom 2005. godine i da im se može suditi zajedno - njihovo sudjenje trajalo najmanje do kraja 2009. godine.

U odvojenim izveštajima Savetu bezbednosti, glavni tužilac i predsednik Tribunala na sličan način ocenjuju saradnju država i entiteta bivše Jugoslavije. Po Del Ponte, Srbija i Crna Gora je "praktično suspendovala saradnju sa Tribunalom", a po Meronu ona je "praktično nepostojeća." Oboje ocenjuju da je poslednjih meseci došlo do "vrlo pozitivnog razvoja" u pogledu saradnje Hrvatske sa Tribunalom, a Del Ponte tome dodaje i svoje uverenje da sadašnje vlasti u Zagrebu "čine sve što mogu da bi locirale i uhapsile Gotovinu."

U slučaju Bosne i Hercegovine, Del Ponte primećuje "pojačane aktivnosti Ureda visokog predstavnika i SFOR usmerene na hapšenje tribunalovih begunaca." Navodeći da vlasti Republike Srpske "još ne pokazuju iskrenu spremnost da saradjuju sa Tribunalom", Del Ponte izražava "ozbiljnu sumnju" da je operacija hapšenja koju je u aprilu ove godine policija RS izvela u Višegradu... "bila istinski motivisana tim ciljem."

O izveštajima predsednika i glavnog tužioca Tribunala, Savet bezbednosti UN će raspravljati krajem ovog meseca.

Dijeljenje sadržaja