Odluka o žalbama odbrane i optužbe na prvostepenu presudu kojom je general Radislav Krstić proglašen krivim za genocid i osudjen na 46 godina zatvora, uspostaviće pravne standarde za dokazivanje odgovornosti za najteži zločin u nadležnosti Tribunala.



Presuda Žalbenog veća Haškog tribunala u slučaju generala Radislava Krstića biće izrečena u ponedeljak 19. aprila 2004. Bivši zapovednik Drinskog korpusa VRS je prvostepenom presudom iz avgusta 2001. proglašen krivim za genocid u Srebrenici i osudjen na 46 godina zatvora.

Na tu presudu žalili su se i odbrana i optužba, a rasprava o žalbama održana je krajem novembra prošle godine. Ne osporavajući teške zločine koji su u julu 1995. počinjeni u Srebrenici, odbrana je tvrdila da se oni, ipak, ne mogu kvalifikovati kao genocid, odnosno zločin počinjen sa namerom da se jedna etnička ili verska grupa, u celini ili delom, "uništi kao takva." Tvrdeći da se u Srebrenici nije radilo o genocidu, već o deportaciji, odbrana je tražila ublažavanje kazne osudjenom generalu.

S druge strane, optužba je tražila da se general Krstić -osim za genocid - proglasi krivim i za istrebljenje, progon, ubistva i druga nehumana dela, te da mu se u skladu s tim izrekne kazna doživotnog zatvora.

Presuda Žalbenog veća o prvoj tribunalovoj osudi za genocid očekuje se sa velikim interesovanjem jer će uspostaviti pravne standarde za dokazivanje odgovornosti optuženih za najteži zločin u nadležnosti Haškog tribunala. Ta presuda bi mogla značajno uticati i na ishod sudjenja Radoslavu Brdjaninu i Momčilu Krajišniku, žalbeni postupak u slučaju Milomira Stakića, kao i na odluku Pretresnog veća o zahtevu "prijatelja suda" da se iz optužnice protiv Slobodana Miloševića briše tačka koja ga tereti za genocid u Bosni i Hercegovini.

Dijeljenje sadržaja