Mada su utvrdili da "postoje važne indicije koje ukazuju na tesne veze Armije BiH i mudžahedina i na njihovu potčinjenost optuženima", veće je zaključilo da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da su pre 13. avgusta 1993. godine strani ratnici bili uključeni u strukturu i lanac komandovanja Armije BiH


Bivši komandant Trećeg korpusa Armije BiH, general Enver Hadžihasanović osuđen je danas na 5 godina zatvora, dok je brigadiru Amiru Kuburi, bivšem komandantu Sedme muslimanske brigade, izrečena kazna od dve i po godine zatvora.

U presudi izrečenoj punih osam meseci po okončanom suđenju, obrazloženoj na oko 750 stranica što je rekord u dosadašnjoj praksi Tribunala, veće kojim je predsedavao francuski sudija Antoneti/Antonetti je zaključilo da Hadžhasanović i Kubura nisu krivi po većini tačaka optužnice. To se, posebno, odnosi na najteže optužbe, za ubistva više od 30 hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika, koje su u selima Miletići i Maline kod Travnika u prvoj polovini 1993. godine počinili mudžahedini – strani ratnici i njihovi lokalni sledbenici.

Mada, kako je rečeno, "postoje važne indicije koje ukazuju na tesne veze Armije BiH i mudžahedina, i na njihovu potčinjenost optuženima", veće je zaključilo da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da su pre 13. avgusta 1993. godine strani ratnici bili uključeni u strukturu i lanac komandovanja Armije BiH. Nakon 13. avgusta 1993., kada je po naređenju generala Rasima Delića osnovan samostalni odred "El Mudžahid", strani ratnici su delovali u okviru III Korpusa.

Upravo zbog toga, Hadžihasanović je proglašen krivim zato što nije preuzeo neophodne i razumne mere da spreči ubistvo Dragana Popovića kojem su mudžahedini ritualno odrubili glavu 21. oktobra 1993. u njihovom logoru u Orašcu, kod Travnika. Hadžihasanović je, takođe, proglašen krivim i za propust da kazni ubistvo Mladena Havraneka, koji je u avgustu 1993. bio zatočen u salonu nameštaja u Bugojnu.

Enver Hadžihasanović je, pored toga, proglašen krivim i za propuste da spreči ili kazni okrutna postupanja nad zatočenicima u Muzičkoj školi u Zenici i nekoliko objekata u Bugojnu, kao i u već pomenutom mudžahedinskom logoru u Orašcu. Oslobođen je krivice po svim ostalim tačkama: za bezobzirna razaranja, pljačku i uništavanje verskih objekata.

Brigadir Kubura je proglašen krivim za propust da spreči ili kazni pljačku imovine u selima Šušanj, Ovnak, Brajkovići i Grahovčići u junu 1993. kao i u Varešu u novembru iste godine.

Tužilaštvo, kako saznajemo, namerava da uloži žalbu na nalaz veća da mudžahedini do 13. avgusta 1993. nisu bili podređeni Armiji BiH, kao i na kazne koje su izrečene optuženima. Mada uglavnom zadovoljni presudom, žalbe najavljuju i branioci obojice optuženih. I Hadžihasanović i Kubura su, inače, u pritvoru Tribunala proveli po 828 dana, što im se uračunava u izrečene kazne.

Dijeljenje sadržaja