U Tribunalu čekaju zvanično obaveštenje Beograda o smrti optuženog Gorana Hadžića kako bi i formalno zaključili njegov predmet, ostavljajući sve zainteresovane, a na prvom mestu žrtve, uskraćenim za presudu o navodima koji su protiv njega izneseni u optužnici

Optužnica protiv Gorana Hadžića je, podsetimo, podignuta u julu 2004. godine. Istog dana kada je zapečaćena optužnica zajedno sa nalogom za hapšenje dostavljena srpskim vlastima, Hadžić je nestao iz svoje novosadske kuće. Uhapšen je sedam godina kasnije, u julu 2011, na Fruškoj Gori.

Nekadašnji magacioner VUPIKA i predsednik mesne zajednice Pačetin, koji je tokom rata dogurao do predsednika samoproglašene Republike Srpska Krajina, se u ukupno 14 tačaka teretio za progon, ubistva, istrebljenje, mučenje, deportaciju, prisilno premeštanje, pljačku i razaranje privatne imovine i verskih objekata za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Ti su zločini, prema optužnici, počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata u kojem su, pod vođstvom Slobodana Miloševića, pored Hadžića učestvovali još i Milan Martić, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Vojislav Šešelj, Radovan Stojičić "Badža", Željko Ražnatović "Arkan" i drugi znani i neznani pripadnici JNA, Teritorijalne odbrane Srbije i Crne Gore i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SBZS), policije i Državne bezbednosti Srbije, kao i dobrovoljci iz paravojnih formacija poput Arkanovih "Tigrova" i Šešeljevih "Četnika". Zločinački poduhvat je, prema optužnici, imao za cilj prisilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa približno trećine teritorije Hrvatske, koja je trebalo da postane deo nove države pod srpskom dominacijom.

Najteži zločin za koji se Hadžić teretio je ubistvo oko 200 ljudi odvedenih iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. i streljanih na poljoprivrednom dobru Ovčara.

Suđenje Goranu Hadžiću je otvoreno 16. oktobra 2012. godine. Tužilaštvo je za izvođenje svojih dokaza potrošilo oko 180 sati, tokom kojih su ispitana 82 svedoka i u sudske spise uvedeno više od 3.000 dokaznih predmeta. Na "poluvremenu suđenja" Pretresno veće je odbacilo zahtev odbraneda Hadžića bude oslobođen optužbi, tvrdeći da tužilaštvo nije izvelo dovoljno dokaza koji bi na kraju suđenja doveli do njegove osude. Sudije su, najpre, zaključile da suzločini navedeni u optužnici zaista počinjeni, kao i da je postojao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva prisilno i trajno ukloni sa trećine hrvatske teritorije koja je trebalo da postane deo nove države pod srpskom dominacijom. Veće je zaključilo da je izvedeno dovoljno dokaza koji ukazuju da je Hadžić u značajnoj meri "doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu i delio nameru drugih učesnika da se sprovede njegov cilj".

Dokazni postupak odbrane otvoren je u julu 2014. godine. Prvi svedok odbrane bio je sam Hadžić, a njegov je iskaz trajao dvadeset dana. Poslednji put se u sudnici pojavio 16. oktobra 2014, kada je okončano svedočenje Save Štrbca, bivšeg sekretara vlade Republike Srpska Krajina i predsednika Komisije za razmenu zarobljenika. Po povratku u Pritvorsku jedinicu

Hadžić je pozlilo i ubrzo mu je dijagnosticiran tumor na mozgu.

Hadžić je odbio da se saglasi da se suđenje nastavi u njegovom odsustvu, a Pretresno veće nije prihvatilo predloge tužilaštva za nastavak suđenje koje bi optuženi mogao da prati putem video veze, kao ni druge modalitete koje je, u cilju efikasnog zaključenja postupka, predložila optužba, uključujući tu i odustajanje od unakrsnog ispitivanja preostalih svedoka odbrane.

Ocenjujući da “nema realnih izgleda” da će se ikada steći uslovi da se suđenje nastavi, tužilaštvo je u maju ove godine podnelo zahtev za formalno zaključenje postupka protiv Gorana Hadžića, ali je Pretresno veće i to odbilo.

Strane u postupku i javnost, a u prvom redu žrtve zločina za koje se teretio Goran Hadžić, su tako uskraćeni za presudu o navodima koji su protiv njega izneseni u optužnici.

Dijeljenje sadržaja