Komentarišući ideje iznete u "Islamskoj deklaraciji" Alije Izetbegovića i njihove primene u praksi, bivši službenik Predsedništva BiH Mile Dmičić tvrdio da su se dominacije islama plašili Srbi i Hvati, ali i sekularni Bošnjaci, mada nije prihvatio braniočevu sugestiju da je predsednik BiH zagovarao terorizam

U trenutku kada su islamski ekstremizam i njegove posledice glavna vest svetskih medija, odbrana Ratka Mladića istu temu je preselila u hašku sudnicu tokom današnjeg iskaza bivšeg službenika Predsedništva BiH Mileta Dmičića. On je u izjavi odbrani i ranijem iskazu na poziv Radovana Karadžića govorio o periodu rata kada je bio šef kabineta predsednika bosanskih Srba, a Mladićeva odbrana je donela stratešku odluku da se odrekne svih prethodnih navoda i ispituje ga samo na temu stavova Alije Izetbegovića iznetih u njegovoj "Islamskoj deklaraciji", prvi put objavljenoj 1970. godine. Na trenutke se sticao utisak da Mladićeva odbrana - nakon prošlonedeljnih događaja u Parizu - nastoji da Izetbegovića i njegovu "Islamsku deklaraciju" predstavi kao preteču takozvane Islamske države (ISIS), što bi od Mladića napravilo Putina ili barem Asada.

Ispitivanje nije išlo glatko, budući da sudije nisu dozvolili Dmičiću da nastupi sa pozicije eksperta, već da svedoči o činjenicama, kako je i najavljen. Osim toga, veće je iskaz ocenilo kao "preopširan, haotičan i niske relevantnosti", a sve to je izazvalo oštru reakciju branioca Branka Lukića koji je rekao da sudije "od početka pokušavaju da spreče usvajanje 'Islamske deklaracije' u dokaze". Objašnjeno mu je da Pretresno veće nikada nije otežavalo uvrštavanje Izetbegovićeve knjige u spis, ali traži da se to uradi na ispravan način uz poštovanje procedure.

Potom je odbrana pristupila sledećem receptu – umesto da od svedoka traži analizu navoda "Islamske deklaracije", branilac je čitao delove knjige i pitao Dmičića da li je uoči rata primetio njihovu primenu u praksi od strane Izetbegovića i rukovodstva njegove Stranke demokratske akcije. Svedok je rekao da su se Srbi i Hrvati u BiH plašili dominacije islama, a da su od takve mogućnosti strahovali i sekularni Bošnjaci.

Branilac je, između ostalog, citirao delove Deklaracije u kojima se navodi da su Muslimani "uzeli sudbinu u svoje ruke" i da "danas počinje borba" za nove ciljeve koji podrazumevaju stvaranje "jedinstvene islamske zajednice od Maroka do Indonezije". Komentarišući pomenute navode, Dmičić je rekao da je Izetbegović bio mudar političar koji se nije otvoreno zalagao za sukob, već je u svojstvu predsednika tražio opcije za rešenje krize. Ipak, u jednoj prilici je, prisetio se svedok potpomognut braniočevom sugestijom, rekao da bi "žrtvovao mir zarad suvereniteta BiH", a tvrdi da mu je konačni cilj bio centralizovana i unitarna država sa dominacijom Muslimana.

U Deklaraciji se navodi da "svako ko se digne protiv Islama, neće požnjeti ništa osim mržnje i otpora", što je braniocu poslužilo kao šlagvort za pitanje – Da li je Izetbegović ikada "pretio terorizmom"? Dmičić je, međutim, odoleo sugestiji i rekao da takvih "javnih iskaza nije imao prilike čuti". Na kraju iskaza je, na pitanje o dolasku mudžahedina u BiH, rekao da ih je tokom rata iz raznih zemalja od Saudijske Arabije do Indonezije došlo 10.000, a da su stigli na poziv bošnjačkih političara koji su sa tim državama i pre rata održavali veze.

Nakon Dmičića, danas se u sudnicu na kratko vratio vojni veštak odbrane – general Mitar Kovač – a njegov iskaz će biti nastavljen sutra posle još jednog svedočenja video linkom iz Banja Luke, bivšeg pripadnika VRS Dragana Vujčića, koje neće trajati duže od sat vremena.

Dijeljenje sadržaja