Home



KOLIKO JE "DOŽIVOTNO" U TRIBUNALU?




U odluci kojom je odbacio zahtev generala Stanislava Galića, predsednik Mehanizma za međunarodne sudove Teodor Meron prvi put definisao minimalnu kaznu koju mora da odsluži osuđeni na doživotni zatvor da bi ispunio uslov za prevremeno puštanje na slobodu

Stanislav Galić u trenutku izricanja presudeStanislav Galić u trenutku izricanja presude

Ministarstvo pravde Nemačke je u oktobru prošle godine formalno obavestilo Mehanizam za međunarodne krivične sudove (koji se stara o izdržavanju kazni osuđenih od strane tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu) da će se, prema nemačkim zakonima, krajem godine steći uslovi za prevremeno puštanje na slobodu generala Stanislava Galića, koji kaznu doživotnog zatvora izdržava u Frajburgu/Freiburgu.

Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) je, naime, od hapšenja u decembru 1999. godine u zatvoru proveo 15 godina, što je po nemačkim zakonima minimum koji mora da odsluži osuđeni na doživotni zatvor.

Nacionalni zakoni, međutim, ne obavezuju međunarodne sudove koji u odlučivanju o prevremenom oslobađanju osuđenih primenjuju sopstvene kriterije i pravila. Poseban značaj se, pri tome, pridaje jednakom tretmanu osuđenika tribunala u Hagu i Aruši/Arusha. Polazeći od toga, predsednik Meron je u decembru prošle godine odbacio Galićev zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, a sada je objavljeno i detaljno obrazloženje te odluke.

Suština tog obrazloženja jeste da je doživotni zatvor najteža kazna koju izriču tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, te prema tome osuđeni na tu kaznu ne mogu da budu oslobođeni ranije od onih kojima su odmerene vremenski ograničene kazne od recimo 20 ili 30 godina. Budući da se takvi osuđenici po pravilu oslobađaju nakon izdržane dve trećine kazne, oni koji su kažnjeni doživotnim zatvorom ne mogu da računaju na prevremeno oslobađanje pre isteka dve trećine najduže vremenske kazne koju su izrekli međunarodni sudovi. A ona trenutno iznosi 45 godina zatvora i izrečena je jednom od osuđenih u Aruši.

Oni koji su u Hagu i Aruši osuđeni na doživotne kazne moraće, dakle, da u zatvoru provedu najmanje 30 godina. A to znači da je general Galić, osuđen za kampanju artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, tek negde na polovini izdržavanja kazne koja mu je odmerena.

Vujadin Popović i Ljubiša Beara, osuđeni na najteže kazne zbog srebreničkog genocida i Milan Lukić, kome je ista kazna odmerena zbog zločina u Višegradu, tek su odslužili trećinu tridesetogodišnjeg minimuma, dok Zdravku Tolimiru, takođe osuđenom za genocid u Srebrenici, ostaju još najmanje 22 godine do ispunjenja uslova za prevremenu slobodu.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 678

NOVI DOKAZI: Kopanje i prekopavanje masovne grobnice u Tomašici
NASTAVAK ILI KRAJ SUĐENJA: Kako će se zaključiti predmet Gorana Hadžića
PREVREMENI ZAHTEV: Koliko je dve trećine doživotne kazne?