U izjavi timu odbrane, oficir vojske bosanskih Srba Branko Volaš naveo da o incidentima iz optužnice protiv Ratka Mladića ne zna ništa, mada nije umeo da kaže na koje je incidente uopšte mislio

U optužnici protiv Ratka Mladića Ključ je na popisu šest opština u BiH u kojima je 1992. godine kampanja progona nesrpskog stanovništva dosegla razmere genocida. Svedok odbrane Branko Volaš, međutim, tvrdi da su Muslimani i Hrvati dobrovoljno napuštali opštinu, a o zločinima protiv nesrpskih civila, uključujući i više masovnih ubistava koja se navode u optužnici ne zna ništa.

Svedok je početkom 1992. godine mobilisan u JNA, u junu iste godine je postao pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove komandanta Trećeg bataljona 17. ključke brigade, a kasnije tokom leta preuzeo je dužnost komandanta istog bataljona. Za početak sukoba u Ključu optužuje muslimanske ekstremiste koji su, kaže, u maju 1992. godine iz zasede napali konvoj autobusa JNA, a potom i patrolu MUP kada je ubijen zamenik komandira ključke policijske stanice Dušan Stojković. Priznaje da je o pomenutim incidentima čuo od drugih i da nema direktnih saznanja.

U dokaze je uvedena Volašova pisana izjava čiji 14. pasus glasi: "U vreme dešavanja incidenata iz optužnice ja sam bio na ratištu na Kupresu. Ja o broju žrtava i samom događaju ne znam ništa". Predsedavajućeg sudiju Orija/Orie interesovalo je o kojem to konkretnom događaju ne zna ništa, a svedok je uzvratio da se ne seća tačno o čemu je razgovarao sa članovima tima Mladićeve odbrane i na šta se taj deo izjave odnosi. "Rekli ste, dakle, da ne znate ništa o nečemu za šta ne znate čak ni šta je", primetio je predsedavajući sudija, a Volaš odgovorio da je o zločinima u Ključu samo čuo priče za koje ne zna jesu li istinite ili ne.

Na početku unakrsnog ispitivanja tužilac Džeremi/Jeremy je primetio da je svedok početkom juna 1992. godine, kada se dogodilo ubistvo najmanje 77 muslimanskih zatočenika u školi u Velagićima, bio na ratištu na Kupresu, ali da je prilikom drugog masovnog ubistva bio u Ključu. Sa ratišta se, naime, vratio krajem juna, a masakr nad oko 144 muslimanska civila u selu Biljani dogodio se 10. jula. Svedok, međutim, kaže da je u to vreme sa komandom svog bataljona bio u selu Donja Previja, 12-13 kilometara od Ključa, u sasvim drugom delu opštine u odnosu na Biljane.

U izjavi timu odbrane svedok je naveo da su uslovi u Ključu tokom rata bili teški za sve, pa su meštani svih nacionalnosti "dobrovoljno" odlazili, što je po njemu bilo "razumljivo". U izveštaju koji je u novembru 1992. godine načelnik policije iz Ključa Vinko Kondić uputio Ratku Mladiću navodi se, ukazao je tužilac, da je u opštini od predratnih 17.500 ostalo svega 2.000 Muslimana. Svedok priznaje da je primetio da ih je bilo sve manje, ali i dalje tvrdi da se radilo o dobrovoljnim odlascima "u treće zemlje".

Tužilac je zatim predočio zaključak lokalnog Ratnog predsedništva od 30. jula 1992. godine po kojem se "trajno iseljavanje dozvoljava samo ako je izvršena zamena nekretnina", a u protivnom imovinu će preuzeti srpska opština Ključ. Tužilac sugeriše da se zapravo radilo o garanciji da se nesrpsko stanovništvo neće vraćati, kao i da odlazak uopšte nije bio dobrovoljan. Sem što je rekao da mu te mere deluju "smešno", Volaš nije želeo detaljnije da ih komentariše, navodeći da se u "pravne principe" ne razume najbolje.

Dijeljenje sadržaja